Sutra počinje 17. Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „7 veličanstvenih“. Festival se održava od 2. do 6. oktobra 2021. u beogradskoj Kombank Dvorani. Ovogodišnji festival otvara zapaženi dokumentarac „Srećna Nova, Jivu“ srpkog autora Mladena Kovačevića. Film je nastao kao veliki produkcijski poduhvat u zajedničkoj srpsko-švedskoj koprodukciji uz učešće filmskih kuća i televizija iz Nemačke, Francuske, Belgije i Katara, kao i uz podršku Filmskog centra Srbije, a svoj izuzetni festivalski put započeo je uspešnom svetskom premijerom na velikom festivalu u Roterdamu 2020.  Pored Kovačevićvog filma, na programu je još šest vrhunskih ostvarenja sa evropske dokumentarističke scene donose nam izuzetne događaje i osobe, autorske poduhvate i ideje, svet ispunjen sudarima viđen uvek novim neočekivanim pogledima.

Selektor festiva, Danac Tue Stin Miler, predstavio je filmove na sledeći način:

„Moja glavna tema su obični ljudi.“ Režiser Mark Isaks je iza kamere dok razgovara skajpom sa svojim producentom koji ga informiše da današnje televizije žele da daju novac samo za one priče koje su još više komercijalne/senzacionalne. Ne za priče o običnim ljudima.

Za mene, koji sam povezan sa neobičnim festivalom Sedam veličanstvenih, uvek su bile privlačne neobične priće o običnim ljudima. „Kuća filmskog autora“ Marka Isaksa je takav fiilm, koji uključuje toplinu i ljubav za svoje likove. Ahh, ne volim reč „likovi“… bolje ljudska bića uhvaćena kamerom u film koji je inteligentan, razigran, zabavan za gledanje; divna ljudska bića koja su to što jesu – na pozornici Stvarnog i Neobičnog Života.

Potpuno isto možete da kažete za film „Srećna Nova, Jivu“ Mladena Kovačevića: Inteligentan, razigran, pun poštovanja… Ne sećam se da sam se toliko približio kineskim ljudima u filmu koji je napravila ekipa koja nije kineska. Direktori festivala Svetlana i Zoran Popović pitali su me da li je po mom mišljenju ovaj srpski dokumentarac dovoljno dobar za festival. To je remek-delo, bio je moj odgovor, moramo da ga uzmemo. Kasnije, imao sam zadovoljstvo da budem u žiriju filmskog festivala u Sarajevu gde nije bilo sumnje kada je trebalo dodeliti glavnu nagradu. Veličanstvena kamera i ritam priče zahtevaju veliko platno i pun bioskop u Beogradu!

Popovići nisu vršili pritisak povodom srpskog filma iz Kine, a ja – kao Danac – nisam za „Predsednika“ Dankinje Kamile Nilson, ali sam se nadao da bi mogao da im se dopadne nastavak „Demokrata“ koji je već bio na Sedam veličanstvenih. Zaista im se dopao i bio sam srećan jer smatram da je Kamila Nilson jedan od najboljih režisera (ako ne i najbolji) dokumentarnih filmova u Danskoj sada. Čak iako je film fokusiran na jednu zemlju i njenu politiku, Kamila Nilson je ponovo u potpunosti ispunila ono što mi je davno rekla u jednom intervjuu: „Morate voleti svoje likove i učiniti sve što možete da steknu poverenje u posao koji vam je dodeljen.“

I „Sveti otac“ Andreia Daskaleskua je nagrađen na festivalu u Sarajevu za njegovu intimnost, za prelaženje granice između privatnog i ličnog u narativnom pristupu što ga čini izuzetnim filmom o običnoj temi, o ocu i sinu. Daskalesku rizikuje, njegov otac, monah na Svetoj gori, rizikuje; film postaje filozofski i egzistencijalan i postoji mnogo tačaka identifikacije u ovoj tako dobro konstruisanoj, emocionalno balansiranoj priči. Divno je što može da se prikaže na velikom ekranu iako je glavni sponzor HBO, televizija. Bez prepreka.

Porodica je zaista takođe tema francuskog „Čoveka koji slika kapi vode“. Kim Čang-Jeol je ime umetnika, Korejanca. Režiser je Oan Kim, njegov sin, koji želi da sazna više o svom ocu koji ne govori mnogo; za tim i nema potrebe zato što je publici dat vrhunski pristup fascinantnom svetskom umetniku i čini se da reč harizma deluje kao nedovoljna u vezi sa Kimom!

Deca i stari ljudi. Vrlo, vrlo često oni čine najbolju galeriju za neobične filmove o običnim ljudskim bićima. Za ovogodišnju festivalsku selekciju izabrali smo dva filma, jedan sa početka života, a drugi kada mu je kraj blizu. Finski film „Škola nade“ Mohameda El Abudija vodi gledaoca u pustinju u Maroku, gde deca idu u školu da uče, jednostavno. Učitelj je fantastičan, deca su osobe koje moraju da pomažu svojim roditeljima i da pronađu načine da izbegnu klasične rodne uloge koje nameće starija generacija. Puno magičnih trenutaka.

Hedi Honigman, istinski majstor dokumentarizma, zaključuje ovu najavu. Njen film „Više od 100“, takođe pun nezaboravnih trenutaka, zalaže se za – kako je rekao jedan od stogodišnjaka – život kao čudo, o kome pričaju obični ljudi koji su živeli dovoljno dugo da bi to znali!

Nadam se da ćete i vi takođe uživati da IDETE U BIOSKOP da gledate fascinantne živote koji se odvijaju na ekranu – vizuelna lepota.

Sve najbolje,

Tue Stin Miler

PS: Specijalna projekcija festivala, film broj 8, je „Kroćenje“ Salome Džaši iz Gruzije. Film je započeo svoju festivalsku karijeru na Sandens festivalu početkom 2021. i nakon toga je bio hvaljen od festivala do festivala. Imao sam sreću da gledam neke verzije filma tokom montaže 2020. kao neko ko se istinski divi prethodnim radovima Salome Džaši i radovao sam se da ću preporučiti film Svetlani i Zoranu Popoviću kao pravi film Sedam veličanstvenih. Oni su se složili s velikim entuzijazmom. Prvo i najvažnije, to je veličanstven autorski dokumentarac sa mnogo slojeva koji me asociraju na Hansa Kristijana Andersena i njegovog „Slavuja“ dok gledam kako se drveće zaliva u parku i drži vezano žicama. Pročitajte dalje u katalogu zašto su direktori festivala izabrali da film broj 8 postave u specijalni fokus.

Đ. Bajić