Dubina dva premijerno je prikazana u okviru Berlinala minule zime, a sad je kucnuo čas i za beogradsku premijeru, i to u okviru devetog izdanja festivala Beldocs. Saznajte podrobnije o ovom dugometražnom dokumentarnom filmu iz razgovora sa Ognjenom Glavonićem, rediteljem pomenutog ostvarenja.
Krenimo negde od sredine priče – kako je došlo do nastupa vaše Dubine dva u zvaničnom programu festivala u Berlinu ove zime?
U toku montaže filma saznao sam da će se krajem novembra 2015. godine u Zagrebu održati predselekcija za Berlinale. Prijavio sam se preko FCS-a sa jednom od prvih verzija filma. Filmovi koji prođu tu predselekciju nisu izabrani za festival, već su samo preporučeni od strane predselektora određenim programima festivala i njihovim komisijama. Moj film je bio preporučen za program Forum, i sve do druge nedelje januara 2016. godine nisam imao nikakvih vesti ni informacija od festivala. Pošto je festival bio na samo mesec dana od održavanja, mislio sam da je selekcija već završena i da film nije prošao. Kada sam dobio mejl sa pozivnim pismom, još uvek sam bio u montaži, i imali smo malo vremena da završimo i spremimo film za Berlinale.
Kako je tekao rad na ovom ostvarenju? Ono je nastalo tokom priprema za igrani vam film na srodnu temu, zar ne?
Da, ideja za ovaj film je nastala dok sam radio na još uvek nesnimljenom igranom filmu Teret. Kako skupljanje sredstava za ovaj film traje već više od šest godina, kroz vreme i rad utrošen na istraživanje i pisanje scenarija, došao sam do mnogo novih priča, informacija i ideja. Da sve to ne bi prljalo i ometalo glavnu nit i strukturu igranog filma, taložio sam i odlagao sva nova saznanja sa strane, na margine. Kako je vreme prolazilo, ta saznanja su počela da se razvijaju, spajaju, sazrevaju, rastu, i počeo sam da ih oblikujem i usmeravam ka nečemu što bi moglo da postane novi, drugačiji, neplanirani film koji, kroz drugačiji izraz, žanr, stil, ugao, obrađuje sličan događaj kao Teret. Tako je nastala Dubina dva. Snimali smo dvanaest dana, a montaža je trajala više od deset meseci.
Sa vaše i sa današnje tačke gledišta, koje su to najznačajnije odrednice ovog vašeg filma?
Svaki film, pa i ovaj poslednji, za mene je prostor i prilika da, na blizak mi način, progovorim o ljudima, događajima, pričama, mestima i/ili fenomenima koje smatram bitnim a skrajnutim, skrivenim, slučajno ili namerno prećutanim i zaboravljenim, o onome o čemu nije predviđeno govoriti. Dubina dva je eksperimentalni dokumentarac, sa primesama trilera, o masovnoj grobnici u predgrađu Beograda. U pokušaju da otkrije, rasvetli i da glas ovim pričama, i dalje zatrpanim u tišini, film se sintezom svedočanstava i snimaka mesta na kojima su se zločini dogodili pre sedamnaest godina, meditativnim i hipnotišućim stilom, obraća doživljajima i mašti gledaoca.
Šta se zbiva sa Teretom? Da li se njegova realizacija čini bližom nakon ove Dubine dva?
Dubina dva je, za razliku od Tereta, mogla nastati u low budget uslovima. Zbog same eksperimentalno-dokumentarne forme, pored teme koju obrađuje, Dubina dva je možda unapred bila osuđena na slabije interesovanje. Ali, nakon Berlinala to se promenilo, film je postao vidljiviji i prisutniji i u medijima, i na festivalima. U normalnom sistema finansiranja i produciranja filmova, to bi bila jedna vrsta preporuke, garancije, ili barem velike olakšice, da se dođe do sledećeg filma, naročito kada je taj sledeći film na toliko mnogo načina povezan sa prethodnim. Videćemo kako će biti. Iako nemamo dovoljno sredstava da snimimo film kakav želimo i kakav smo zamislili, sve ostalo u vezi sa Teretom je spremno, i ponašamo se kao da snimamo krajem ove godine.
Vaše ime se za sada, ipak, ponajpre povezuju sa dokumentarnim diptihom o pankeru Živanu Pujiću Džimiju, te da li možda sledi i treća priča o toj zaista unikatnoj pojavi?
Voleo bih da na svakih par godina snimam film sa i o Živanu, pa dokle izdržimo i poživimo. Zapravo, ovaj poslednji dokumentarac, Živan pravi pank festival, nastao je iz nikad realizovanog igranog filma za koji je scenario napisao upravo Živan. Mislim da je to jedna čudna i tužna priča i nadam se da ću u nekom trenutku bliske budućnosti snimiti i taj treći, a prvi igrani, film o Džimiju.
Nastavljate li rad na filmskom festivalu u rodnom Pančevu? Koja će biti posebnost ovogodišnjeg izdanja?
Nastavljamo, upravo pripremamo treće izdanje Pančevo Film Festivala. Posebnosti ovog izdanja će pre svega biti presek sjajnih i zanimljivih filmova, gostiju, predavanja, i što će se festival i ove godine, uprkos besparici, održati, te publici ponovo besplatno ponuditi sve svoje sadržaje i programe.
Projekcija filma Dubina dva: petak 13. maj u 21:00 časova / Dvorana kulturnog centra Beograda
Razgovarao: Zoran Janković