Sa našim poznatim glumcem Draganom Mićanovićem razgovarali smo o žanru, filmskim ulogama u domaćim i stranim ostvarenjima, a posebno smo se fokusirali na Procep, naučnofantastični triler u kome glumi operativca Vojnobezbedonosne agencije i koji se od danas nalazi na repertoaru srpskih i slovenačkih bioskopa.
Sve češće glumite u žanrovskim filmovima snimanim u Srbiji i okruženju. Da li je u pitanju sticaj okolnosti ili lični afinitet?
Sticaj okolnosti. Kada se opredeljujem da li ću negde glumiti ili ne, ne delim filmove po žanrovima. Isključivo me zanimaju scenario, kolege partneri i reditelji koji rade na projektu. Ta tri faktora su presudna. Da li je film žanrovski orjentisan ili ne, manje je važno u odnosu na priču koju ima. Svaki film je drugačiji i avantura za sebe.
Kako je protekla saradnja sa Dejanom Zečevićem na Procepu? Ovo je prvi put da sarađujete, zar ne?
Pre Procepa, imali smo kratku saradnju na seriji Urgentni centar u kojoj sam odigrao jednu malu ulogu. Ali, Dejan i ja se znamo već dugi, dugi niz godina. Do skora nismo uspeli da radimo zajedno iako smo se još pre dvadeset i nešto godina dogovorili da glumim u njegovom filmu Barbarogenije. Sećam se tog scenarija, čak smo i probe imali. Mića Tomić ja smo bili viđeni za glavne uloge, a Zečeviću je to trebalo da bude prvi film. Nažalost, Barbarogenije nikada nije snimljen. I eto, mnogo godina kasnije smo konačno snimili prvi zajednički film i trebalo bi da uskoro ponovo sarađujemo. Zečević zna šta hoće, a za svakog glumca je dobro kada pored sebe ima takvog reditelja. I ne samo to… Još možda važnije od toga je što zna šta neće od glumca. To meni na setu prija, da me režira neko ko tačno zna šta hoće i šta neće. Zečević je zahtevan, ali i zabavan čovek. Voli da se šali, što snimanje čini prijatnijim.
Kako ste se pripremali za ulogu operativca Darka Savinića? Da li je bilo teško kreirati lik u specifičnim okolnostima i na ograničenom prostoru?
Ti žanrovski filmovi imaju određene šeme po kojima funkcionišu, tako da u startu pristanete na taj kompromis. U žanrovskim filmovima uglavnom nema nekog velikog glumačkog zadatka koji bi zahtevao opsežne pripreme ili studioznije posmatranje lika. Tako da kada pristanete na takve okolnosti, to je to. Mi smo imali tu nesreću na Procepu da nam se glavna glumica povredila, što je zakomplikovalo snimanje i dovelo do toga da smo, do izvesne mere, morali da priču menjamo u hodu. U datim okolnostima, a imajući u vidu i tempo u kome smo snimali, nije bilo prostora za razmišljanje o eventualnom proširenju lika koji tumačim.
Na FEST-u smo vas gledali u akcionom trileru Novajlija (Newcomer), a uskoro će u Turskoj premijerno biti prikazan horor Madži (Magi). Ispričajte nam nešto o ovim filmovima…
Madži još nisam pogledao. U filmu glumim isterivača demona ili, ako ćemo preciznije, isterivača šejtana. Jedva čekam da vidim tu scenu u kojoj se moj lik bori za šejtanom i koja treba da bude kompjuterski dorađena. Šejtan izgleda zaista fantastično, crveno-crn, sav išaran. To je bilo jedno dosta haotično i zabavno snimanje. Što se tiče Novajlije, radio sam ga sa velikim zadovoljstvom. To je strana produkcija koja je došla u Beograd da snimi akcioni film. Meni se scenario veoma dopao, a kako je na kraju ispao film to će, naravno, reći gledaoci i kritika. Novajlija mi je značajan zato što je to ne znam već koja po redu saradnja sa stranom produkcijom koja se snima u Beogradu. Ja bih voleo da toga ima još više. S obzirom da je nedavno konačno raspisan javni poziv za podsticaje filmskoj industriji, nadam se će strane produkcije zbog olakšica sve više dolaziti kod nas i da će biti više posla za naše filmske radnike, nas glumce, za sve ljude koji se bave filmom u Srbiji. Meni je sa tog aspekta bilo značajno da učestvujem u tom filmu, a i uloga je bila lepa i interesantna. Agent koji ganja drugog agenta, prava igra mačke i miša. I tu bih, ako ćemo iskreno, voleo da me ima više, ali, bože moj… U nekim drugim filmovima možda će biti više.
Šta Procep izdvaja u odnosu na aktuelnu svetsku žanrovsku ponudu i u kojoj meri ste zadovoljni rezultatom?
Ono što se meni dopalo je ta začudnost. Priča ima nekoliko obrta i njena baza je veoma interesantna. Odjednom, iznebuha, pojavljuje se signal satelita koji je pao blizu Beograda i istražitelji, naučnik i FBI agenti, u saradnji sa našom Vojnobezbednosnom agencijom, odlaze da vide o čemu se radi. Međutim, iako signal postoji, nema ni traga od satelita. Kada se sazna odakle taj signal dolazi, to rađa novo čudo, tako da film ima nekoliko meni interesantnih obrta i nadam se da će i publici biti interesantan.
Na čemu trenutno radite, šta je u najavi?
RTS me je pozvao da povodom četiri veka od Šekspirove smrti učestvujem u emisiji na tu temu i zamolili me da izgovorim nekoliko maestrovih monologa. Odabrao sam monologe iz Ričarda III i Hamleta, kao i sonet 66. Glavni i odgovorni urednik kulturno-umetničkog programa Nebojša Bradić me je zamolio da pripremim i govor Tomasa Mora iz istoimene drame za koju se naknadno ispostavilo da je delimično Šekspirovih ruku delo. Taj Morov monolog kao da je danas napisan, toliko je aktuelan. Govori o problemu sa strancima koji veoma nalikuje današnjoj migrantskoj krizi. Pored toga, dobio sam dva scenarija koja bih voleo da radim. Jedan je za televizijski film koji bi se snimao za RTS, drugi je za bioskopski film. Ja bih žarko želeo da se oba filma snime. Da li će to biti ne zavisi, naravno, od mene. Ali sam, eto, imao tu sreću da u poslednjih petnaestak dana pročitam čak dva veoma dobra domaća scenarija što je nešto što mi se dugo nije desilo.
Razgovarao: Đorđe Bajić