Jovo Maksić je već duže referenca u svetu našeg glumišta, u pozorištu i na filmu, ali sva je prilika je da upravo izvrsna uloga Koste Govoruše u seriji „Kosti“ skrenula pažnju i znatno šireg gledateljstva na njega. O „Kostima“, glumi, saradnji sa rediteljima, planovima… u ovom kraćem razgovoru za naš portal koji upravo sledi.
Da li si i ti gledao/pratio Kosti tokom ovih premijernih prikazivanja i kakav je uopšte tvoj stav u gledalalčkom smislu prema sopstvenim ulogama na TV-u ili filmu?
-Ja sam Kosti odgledao još u maju u Banjaluci, u dva dana. Inače kad gledam serije,volim da ih gledam u komadu, ako ne sve epizode odjednom, a onda iz dva do tri puta. I doživljaj mi je puniji nego kad iščekujem epizode. Tako je u slučaj sa Kostima. Pošto je malo neobično kad gledam sebe i treba mi dosta vremena da se opustim, da ne hvatam samo greške… Bindžovanje Kostiju bilo je idealno, jer sam vrlo brzo zanemario okolnosti koje me sputavaju i opušteno gledao i prezadovoljan sam kako je sve ispalo kao celina. Pratio sam i posle dok je serija išla ovde, kako kad stignem, ali je to bila opuštena varijanta.
Kako se gradi i kako nastaje lik kao što je Govoruša? Da li je bilo lako stati u pravom trenutku? Koji su tebi lično bili najkrupniji i najzahtevniji izazovi kada je u pitanju koncipiranje i „tesanje“ baš tog lika?
-Svi mi postavljaju to pitanje, ali ja nemam neki epohalni odgovor. Najbitnija je dobra komunikacija, kao i poverenje reditelja i dobra energija u toku snimanja. Počeli smo probe par meseci ranije, ništa se tu epohalno nije dešavalo, ali su takve probe izuzetno značajne. Ne volim unapred strogo određene stvari, volim da se u kadru desi život… Koliko god je bilo moguće snimalo se hronološki, a to mi je u mnogome pomoglo, lakše je voditi lik i onda ne osećate teret tih zahtevnijih scena. Gluma je manipulacija a ja volim da se bavim „automanipulacijom“, ako takav izraz uopšte i postoji.
Kosti je, između ostalog, obojila i u vidnoj meri odredila i ta svedena, tiša gluma gotovo svih najvažnijih aktera, reklo bi se, da ti je baš taj i takav izraz i najbliži, zar ne?
-Pa, jeste, volim svedenost, gluma je i demistifikacija a ne mistifikacija. Istina je u jednostavnosti .
U kontinutetu igraš i u pozorištu, budući da je tu reč o ne sasvim saobraznim procesima rada, kako i koliko ti prija gluma u igranim sadržajima na televiziji i na filmu?
-Pozorište i film(serije) su dve strane istog novčića, jedno dopunjuje drugo, često sam radeći na filmu video gde grešim u pozorištu i obratno. A itekako mi prija rad na filmu.
Stiče se utisak da si profesionalan put krčio diskretno i postupno, nekim svojim ritmom, da li je ipak na njemu bilo i malodušnosti, nestrpljenja, preispitivanja, besa…?
– U početku da, više je bilo razočaranja, ali brzo sam to prevazišao i rekao da će sigurno šansa doći i da ću igrati one uloge koje i treba da igram. Iz današnje perspektive jako sam zadovoljan kako je to išlo… Ne treba u životu biti nestrpljiv, ali je potrebno uvek biti spreman da daš svoj maksimum i iskoristiš šansu.
S tim donekle u vezi, kako se čuvaš od zamke narcizma, koji često ume da u korak prati glumce i slične profesije?
-To treba pitati nekog drugog, možda sam se ja i uobrazio a da toga nisam svestan. Posle svake uloge očekuje se još neki pomak, nema tu realno prostora za narcizam, već za brigu.
Često si sarađivao sa rediteljima-debitantima (Mladenom Đorđevićem, Majom Miloš,Ivan Jović…), da li su ti mladi/mlađi kreativci na početku puta možda i slaba tačka?
–Naprotiv, to su pravi ljudi i kreativci u pravo vreme. Ništa ja tu nebi dir’o…
Da li u tvom konkretnom slučaju, a posebno sada, nakon emitovanja i jednoglasnih pohvala Kostiji, jedna uloga, naravno, zapažena, dovodi do novih i bržih angažmana?
-Videćemo, mada se i za sad kako ide – ne žalim se.
Za sam kraj, gde ćemo te gledati u doglednoj, skorijoj budućnosti?
-U filmovima i serijiama: Dara iz Jasenovca, Jedini izlaz, Lihvar, Tajna vinove loze, Nečista krv, Crna svadba, Azbuka naših života… Osim toga, na proleće treba da počne i snimanje Senovitog Mediterana Ivana Jovića i u pozorištu BDP (Beogradskom dramskom pozorištu),mojoj matičnoj kući igram u predstavama Sumrak bogova, Ružni, prljavi, zli, Liliom, a trenutno smo počeli probe predstave Divlje meso u režiji Jagoša Markovića.
Razgovarao: Zoran Janković
Foto: Đorđe Bajić