Dana Todorović, po vokaciji glumica (ostvarila je epizodna pojavljivanja u filmovima Rat uživo, Profesionalac, Flert…), u poslednjih nekoliko godina potvrdila se i kao spisateljica. Tako je pre par meseci njen roman Park Logovskoj ušao u najuži izbor za NIN-ov roman godine. Dana Todorović za posetioce portala FCS-a otkriva koji joj je omiljeni srpski film: „Bez želje da se upuštam u neku dublju analizu filma kao umetničkog medija, kada govorimo o domaćim filmovima koji su na mene ostavili poseban utisak, mogu da kažem da mi je Davitelj protiv davitelja svakako jedan od najdražih. Ja sam, naravno, bila školarac kada se ovaj film pojavio, i gledala sam ga sa velikim zakašnjenjem, ali mogu da pretpostavim da je u to zlatno doba jugoslovenske kinematografije, koja je obilovala genijalnim crnohumornim filmovima kao odgovor na tadašnje sociopolitičke prilike, ovaj pretežno žanrovski film (bolje reći, autentični žanrovski miks) bio jedan neočekivani iskorak. Pararelele sa Psihom su očigledne, mada se ovaj film nikako ne bi mogao nazvati hororom, već komično-ironičnim poigravanjem sa horor žanrom, sa toliko upečatljivom stilizacijom da se graniči sa farsom ili burleskom. Ono što mu daje poseban šmek i u meni uvek budi nostalgiju (iako sam bila isuviše mala da bih se smatrala pripadnikom ovog vremena) je duh Beograda osamdesetih, koji se kroz elemente pop-kulture i rokenrol scene naslućuje gotovo u svakom deliću filma. Ovo je film u kome me je Taško Načić u ulozi Pere Mitića potpuno očarao (uostalom, koga nije?), i upravo zbog činjenice da sam odrasla u glumačkom okruženju, smatram za svoju lošu sreću što baš njega nisam bila u prilici da upoznam. Mislim da draž njegove izvedbe, osim u vrhunskom tumačenju lika, leži i u simpatičnoj oprečnosti između njegove fizičke pojave i emotivne nezrelosti i ranjivosti ovog serijskog davitelja. Domišljati detalji u scenariju čine Peru Mitića dodatno ljupkim… Na primer, njegova opsesija sa krempitama i činjenica da za žrtve bira žene koje nose pantalone (krajnje nesvakidašnji kriterijum u odabiru žrtava!). Podela uloga takođe je beskrajno dobra – od Rahele Ferari sa svojom prenaglašenom operskom izvedbom Kirie Eleison, preko Nikole Simića u ulozi nepronicljivog inspektora, pa sve do mačka Džordža, čije nam se replike prikazuju kroz natpise, kao omaž nemom filmu. Apsurd, šarm i šašavost čine ovaj film jednostavno neponovljivim.“