Od 1976. godine AKK je u sastavu Doma kulture Studentski grad, kao Akademski filmski centar (AFC). U vrhu jugoslovenskog i srpskog alternativnog filmskog stvaralaštva, kroz više od pedeset godina postojanja, AFC je zahvaljujući autorima koji su stvarali svoje filmove (Živojin Pavlović, Kokan Rakonjac, Tomislav Gotovac, Radoslav Vladić, Ivan Obrenov, Bojan Jovanović, itd) nezaobilazno mesto na mapi evropskog avangardnog i eksperimentalnog filma.

U okviru Alternativnog bioskopa, Centar prikazuje veliki broj eksperimentalnih i avangardnih filmova, autorskih projekcija i retrospektiva, organizuje brojne radionice i seminare, Festival novog filma i videa Alternative film/video i Evropski festival animiranog filma Balkanima. U Arhivu alternativnog filma, Centar čuva i distribuira filmove značajne za istoriju eksperimentalnog filma u Srbiji.

AFC predstavlja nezaobilazno mesto na mapi svetske alternativne filmske produkcije i instituciju koja mladim, ali i afirmisanim autorima pruža bezrezervnu podršku u realizaciji i distribuciji eksperimentalnih, avangardnih, ličnih i dokumentarnih filmova.[1] 

O istorijatu, ali i mnogobrojnim aktivnostima Kino kluba, razgovarala je Irena Parezanović sa glavnim organizatorom u AKK/AFC Milanom Milosavljevićem.

AKK/AFC postoji još od 1958. godine i pri njemu su stvarala neka od najvećih imena jugoslovenskog i srpskog filma. Šta za tebe predstavlja ovaj kino klub danas, šta se sve značajno promenilo od osnivanja, a šta je opstalo i zašto je važno posećivati ga?

Čini mi se da je najvažnija činjenica da Kino klub postoji i danas u okviru Doma kulture „Studentski grad“ i da je (veoma) živ u kontinuitetu od preko šezdeset godina. Kada se osvrnete unazad i sagledate sav taj uloženi trud i sve te neobične filmove i karaktere koji su prošli kroz Kino klub i ostavili neizbrisiv trag, shvatite da u ovom domaćem okeanu besmisla postoji i poneko malo ostrvo na kojem možete pronaći smisao, ali i nesebičnu ljubav, u ovom slučaju prema filmskoj umetnosti. Upravo zbog svoje životnosti i vitalnosti, smatram da u Kino klubu nisu postojale drastične promene od njegovog nastanka, već da su one odraz društvenog i političkog okruženja u različitim vremenima i nadam se da Akademski kino klub/Akademski filmski centar još uvek predstavlja otvoreno mesto za sve filmske autore, studente i sve one kojima je film nepresušni izvor inspiracije. Zbog svega toga, a i činjenice da smo smešteni u Studentskom gradu, neophodno je da studenti i omladina prihvate Kino klub kao „svoj“ i da sopstvenim idejama i delima doprinesu kreiranju novog, budućeg vremena.

AKK ima dva međunarodna festivala –  evropski festival animiranog filma Balkanima i festival Alternative Film/Video. Kako festivali opstaju danas i ko je ta publika koja dolazi? U odnosu na to, da li je moguće i da li je uopšte potrebno približiti eksperimentalni, alternativni film široj publici?

Oba festivala opstaju zahvaljujući ogromnom entuzijazmu organizacione ekipe i spoljnih saradnika, koji su već dokazali visok stepen profesionalnosti i pomogli kreiranju imidža i prepoznatljivosti, ne samo u Beogradu i Srbiji, već i na evropskoj i svetskoj festivalskoj mapi. Naravno, bez pokroviteljstva Ministarstva kulture i informisanja i matičnog ministarstva Doma kulture (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja), ne bi bilo moguće realizovati veliki broj programskih sadržaja tokom festivala. Publika je raznovrsna, ali činjenica je da animirani filmovi privlače pažnju većeg broja, pogotovo mladih ljudi, dok je filmski eksperiment više okrenut ka autorima u spomenutoj oblasti kao i vizuelnim umetnicima, uz primetan porast interesovanja od strane profesora umetničkih akademija i fakulteta proteklih godina. Da bismo publiku zainteresovali i navikli na drugačiju vrstu filmskih prizora, slične programe prikazujemo i u toku kalendarske godine, ne samo u toku festivala i čini mi se da na taj način „otvaramo“ publiku i njihova čula za nestandardne narative i slike. Takođe, potrebno je da se uz filmske projekcije vode i razgovori, kako bi široj publici približili istorijske i teorijske okvire eksperimentalnog, animiranog i alternativnog filma.

Kako su protekli festivali Balkanima i Alternative Film/Video u decembru prošle godine?

Balkanima je već duži niz godina postojan i prepoznatljiv festival, ali smatram da bi trebalo da izađemo iz zone komfora i publici ponudimo nove sadržaje. Festival je imao izuzetne goste i programe, a najviše smo ponosni smo što smo konačno imali mogućnosti da prikažemo veoma zanimljiv takmičarski program kratkometražnih domaćih filmova.

Tema festivala Alternative Film/Video, održanog u decembru prošle godine, bila je „Veliko ubrzanje“, koje na opsežan način dozvoljava mapiranje i detektovanje prirodnih promena koje nastaju nakon pedesetih godina 20. veka i podrazumevaju ekonomske, vojne, prostorne, političke i tehnološke transformacije globalnog društva. Preko 30 kustosa i autora bili su naši gosti, a u pet festivalskih dana bilo je prikazano preko 100 eksperimentalnih i alternativnih filmova, uz dve prateće izložbe i dve praktične radionice. Bila je to uzbudljiva i neobična nedelja u Domu kulture „Studentski grad“.

S obzirom na bogatu arhivu od preko 600 filmova iz sopstvene produkcije i nekoliko hiljada drugih filmova, ostvarili ste međunarodnu saradnju zahvaljujući programu koji je predstavljen kroz prestižne filmske festivale.

Zaista je ogroman broj festivala (preko 100) na kojima su bili prikazani filmovi u produkciji Akademskog filmskog centra DKSG u protekloj deceniji. Sigurno su najviše pažnje privukle projekcije na čuvenom Berlinalu, 2013. i 2014 godine, ali bi trebalo istaći i festivale poput Festivala dokumentarnog filma u Marseju, Solunski filmski festival kao i naš najstariji festival – Martovski, na kojem je AFC DKSG tradicionalno prisutan, kao mesto za kreaciju i produkciju kratkometražnih filmova. Zahvaljujući autorki Maji Novaković i njenom dokumentarnom filmu „A sad se spušta veče“, i prošla godina je bila veoma uspešna u festivalskom smislu. Njen film je u 2019. godini bio prikazan na najprestižnijim festivalima dokumentarnog filma u Torontu, Nionu, Drami, Rejkjaviku, Jihlavi… I početak 2020. godine doneo nam još jednu veliku čast, da posle 10 godina ponovo budemo deo Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu, kao deo mreže evropskih alternativnih bioskopa pod nazivom Kino Climates. Ipak, svaka festivalska projekcija naših filmova nam je podjednako važna, od festivala A kategorije do festivala amaterskog filma.

Urednik Arhiva medija Doma kulture Studentski grad Ivan Velisavljević, u junu 2019. godine je predstavio Arhiv u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku na petodnevnoj radionici ‚‚Briga o filmovima umetnika’’, gde je pozvano 15 arhivista iz celog sveta. Organizovana su predavanja na temu očuvanja eksperimentalnih i umetničkih filmova, njihove digitalizacije, restauracije, itd. Sve više postajemo svedoci potrebe za „digitalizovanim’’, a svest o vrednosti arhivskog, autentičnog materijala, opada. Koje je tvoje mišljenje o svemu tome? Koje su posledice digitalizacije, a koja je pozitivna strana?

Odlazak kolege Ivana Velisavljevića, urednika Arhiva medija, u Muzej moderne umetnosti u Njujorku predstavlja vrhunski dokaz da je čitava priča oko očuvanja filmova Kino kluba i organizacije arhiva jedna neverovatno vizionarska ideja, koju su početkom osamdesetih godina prošlog veka razradili Ivko Šešić, Nikola Đurić, Miodrag Milošević, ali i svi autori čiji su filmovi deo Arhiva medija i koja danas očigledno intrigira jednu od najpoznatijih svetskih institucija savremene umetnosti. Dom kulture „Studentski grad“ može da bude ponosan što je jedinstvena kolekcija filmova Kino kluba, o kojoj se stara Arhiv medija, deo ustanove. Ponekad nas nostalgija za prošlim vremenima može učiniti neobjektivnim sagovornicima, ali činjenica je da je analogna tehnologija u sebi nosi(la) posebnu draž i da bi znanja o radu sa filmskim trakama, odnosno opipljivim materijalima, trebalo preneti budućim generacijama. Zato AFC sa praktičnim radionicama i uz konsultacije i pomoć starijih autora iz Kino kluba nastavlja tradiciju prenošenja znanja i iskustva. Digitalizacija materijala je takođe preko potrebna, pogotovo kako bi se sačuvale pojedine kopije koje su u lošem stanju, ali i za lakši pregled i prikazivanje određenih filmova, pošto većina današnjih bioskopa i prikazivača nisu u mogućnosti da reprodukuju filmske formate. U svakom slučaju, najvažnije je očuvati svest i znanje o svim formatima i materijalima, a zatim se pobrinuti oko resursa, kako bi filmovi mogli biti prikazivani i u originalnim celuloidnim formatima, ali i digitalizovanim verzijama.

Diplomirao si arheologiju na Filozofskom fakultetu i autor si nekoliko eksperimentalnih filmova. Na koji način to povezuješ sa svojim poslom u AFC – u i kad je počelo tvoje interesovanje za eksperimentalni film?

Zapravo, u svet filma sam ušao sa jednim kratkim alternativnim igranim filmom, koji sam realizovao sa kolegom Draganom Cakićem u rodnom gradu (Rumi), a praksu nastavio u sferi dokumentarnog filma i muzičkih spotova. Tek sa dolaskom u Dom kulture, odnosno, Akademski filmski centar, spoznao sam šta je eksperimentalni film i da je jugoslovenska kinematografija itekako imala svetu šta da ponudi u toj marginalnoj, ali u kreativnom smislu jednoj od najvažnijih sfera filmske umetnosti. Izgleda da sam svoje interesovanje za istraživanje ljudske prošlosti doneo sa fakulteta i u AFC, pa sam gledajući stare majstore zanata odlučio da se i sam oprobam u eksperimentisanju sa video i filmskim materijalima. Možda sam otišao i predaleko u eksperimentisanju, budući da sam za master tezu odabrao temu koja se bavi filmskom instalacijom.

Kada si 2005. godine osnovao nezavisni filsmki centar Vorki tim u znak sećanja na Slavka Vorkapića, organizovane su filmske projekcije, podignuta je spomen ploča Vorkapiću u čast, producirani su kratki filmovi… Kako danas funkcioniše Vorki tim i šta je to Međunarodni festival jednominutnog filma Mister Vorky?

Spomenuti kolega Dragan, filmski reditelj i kritičar Marko Kostić i ja, uz prijatelje i saradnike Vorki tima, i dalje nastojimo da se na jedan uzbudljiv i kreativan način bavimo likom i delom Slavka Vorkapića. Pored projekcija i razgovora o filmu i brojnih filmskih autora koje smo predstavili rumskoj publici, bavimo se i edukacijom omladine, ali i produkcijom filmova. Nakon skoro decenije od nastanka, uspeli smo da pokrenemo mali, ali za nas izuzetno značajan, festival međunarodnog karaktera posvećen Vorkapiću i najkraćoj formi – jednominutnom filmu. Prijatno smo iznenađeni brojem prijava jednominutnih filmova, ali uvek imamo na umu da je Vorki bio nestalnog duha i da se sa lakoćom kretao i bio neuhvatljiv unutar holivudske i svetske kinematografije tako da će od 2020 godine, sedmo izdanje festivala Mister Vorky imati prefiks – Međunarodni festival jednominutnog i kratkometražnog filma.

I za kraj, kako je situacija vandrednog stanja uticala na Akademski filmski centar?      

Akademski filmski centar se, kao i druge redakcije Doma kulture „Studentski grad“, preselio u digitalnu sferu sa programskim aktivnostima od početka pandemije. Verujem da smo uspeli da privučemo online publiku da pogleda neke od preporučenih filmova ili arhivskih programa. Na žalost morali smo da otkažemo „žive“ programe, kao npr. Školu avangardnog filma, koju smo osmislili u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu i koja je trebalo da krene sa radom u martu. Za sada su programi odloženi do daljeg, a dosta problema imamo i u pripremi oba filmska festivala, čiji smo organizatori. Prvenstveno zbog mogućnosti održavanja programa u toku jeseni, ali i finansiranja koje je za sada neizvesno. Ipak, nadam se da ćemo uspeti da prevaziđemo sve probleme i da na kreativan način osmislimo i ponudimo publici programe u bioskopu, uživo ili online.

 

 

[1] https://www.facebook.com/pg/afc.belgrade/about/?ref=page_internal