Na ovogodišnjem Martovskom festivalu u Beogradu prikazan je i „Nemi krik“, kratki dokumentarni film, Siniše Cvetića, a upravo ovih dana u sklopu Studentskog programa aktuelnog izdanja Pulskog filmskog festivala biće prikazan i Cvetićev kratki igrani film „Dinoaurus“. A evo šta nam je ovaj mladi reditelj i student beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti rekao na temu ovog segmenta našeg portala:
-Uvek mi je bilo teško da dam odgovor na pitanje „Koji ti je omiljeni film?“. Odgovor na to pitanje, u mom slučaju, se nekad menja iz meseca u mesec, a nekad – iz dana u dan.
Postoje dva domaća filma koji su mi trenutno prisutna u mislima: Horoskop (Boro Draškovič, 1969.) i Okupacija u 26 slika (Lordan Zafranović, 1978.). Smtram da su ovi filmovi jako hrabri jer opipavaju najmračnije kutkte strasti, rata i ideologije. Postavljaju junake u ekstremene, ali životne situacije unutar kojih njihov identitet mora da se redefiniše. Taj mukotrpan proces formiranja identiteta uprkos društvenim okolnostima je, po mom mišljenju, jedan od najkompleksnijih, ali i najuzbudljivijih, umetničkih poduhvata.
Horoskop je jedini film koji, iako je snimljen u crno-beloj tehnici, ja ga se sećam u boji. Stekao sam utisak da ovaj film nagoveštava multikulturološku šizofreniju koja je zahvatila Balkan tek krajem 20. veka. Konstantno naviranje turista iz raznih delova sveta, francuski stil života za kojim čežne lik Milene Dravić, napaljeni momci koji slušaju roknrol, seljačka tradionalna svadba sa sve trubačima – sve su ovo sastojici jendog uzavrelog melting pot-a, koji će izvesno da eksplodira. Ipak u celoj toj gužvi junaci se osećaju izgubljeno i nemoćno. Kulminacija filma, scena grupnog silovanja, je plod akumulirane frustracije i nihilističke agonije jugoslovenske omladine. Nije slučajnost što svki mladić iz grupe aludira na jednu državu u Jugoslaviji.
Okupacija u 26 slika vrlo vešto artikuliše zatrovanost fašističkom idelogijom. Nije rat razarajuć, već fašizam. Rat je nužna posledica fašizma, a ne njegov uzrok. Fašizam oduzima prijateljstvo, ljubav i slobodu i rat je jedini antibiotik za fašizam. U tom smislu, uprkos svim hororima koje nosi sa sobom, rat je oslobađajuć. Smatram da ova teza, iako kontraintuitivna, predstavlja osnovu za tumačenje odnosa ideologije i rata. Hrabost ovog filma je upravo u toj tezi koja ne nastoji da brani neki pacifstički stav, već se čvrsto protivi onome što je evidentno zlo.
Mogao bih dugo da pišem ili pričam pojedinačno o svakom film, ali kapiram da ljudi to neće hteti da čitaju. Meni su ovi filmovi bitni zato što njihova hrabrosti mene inspiriše da i ja pokušam da uronim duboko i rasvetlim taj mrak koji je u svima nama.
Zoran Janković