Poslednji kolosek (1956) Živorada Žike Mitrovića omiljeni je domaći film Sare Radojković, mlade dramaturškinje, scenaristkinje filmova Peti leptir i Amanet. Osim toga, kao što se da i videti iz priloženog, Sara Radojković veoma voli poeziju tako da se odlučila da svoju naklonost prema prvom domaćem kriminalističkom filmu, Mitroviću i Oliveri Marković izrazi uz pomoć stihova Slavka Janevskog. Glas Olivere Marković, šine, magla i kafanski dim.
Dva puta zvižde vozovi u noći,
dva puta onda napuste grad,
dva puta krikom zvala sam dragog,
u očima suza tužan sjaj.
Poslednji zvižduk voza u noći
živa rana u srcu mom,
poslednji zvižduk i ode dragi,
žalim ga dušom svom.
A ja sam bila slomljena bolom,
klonuli cvet,
slomljenih krila,
bila sam ptica,
ode mi dragi u dalek svet.
Poslednji zvižduk voza u noći,
živa rana u srcu mom,
poslednji zvižduk i ode dragi,
žalim ga dušom svom.