Povodom stogodišnjice diplomatskih odnosa između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država predstavljamo vam filmski program pod nazivom „Beograd-Holivud“. Istorijat Srba koji su aktivno radili u holivudskom studijskom sistemu, i šire posmatranoj filmskoj industriji SAD, može se pratiti već od doba nemog filma ranih 1920-ih pa sve do danas. Holivud je oduvek predstavljao sastajalište kreativaca sa evropskog kontinenta. Ti evropski došljaci uticali su na sve, od montaže, preko muzike, do mizanscena i drugih elemenata filmskog stila. Holivud je takođe predstavljao referentnu tačku za sineaste širom sveta, spram koje su orijentisali vlastite žudnje i dela, pa tako i filmadžije iz Srbije.
Generacije srpskih filmadžija odrastale su uz holivudske filmove – od predstavnika međuratne avangarde preko posleratnih sineasta i studenata filmskih akademija, do mladih autora u 21. veku, koji u Holivudu prepoznaju modele za proširivanje horizonata savremene vizuelne ekspresije. Kada su holivudski filmovi počeli da se prikazuju na repertoaru Jugoslovenske kinoteka nakon oslobađanja Beograda – prvi put od smrtonosnih agresora iz Drugog svetskog rata, drugi put od ideoloških i političkoh okova Sovjetskog Saveza – izazvali su novi talas filmofilije, koji se pojavio i u drugim delovima Evrope. Neki su Holivud nazvali „fabrikom snova“, što je tačno, ali on isto tako predstavlja i ogromno obećanje filmskim pregaocima da će moći da doprinesu jedinstvenom lingua franca, zajedničkom jeziku sveta. U tom smislu, Holivud pripada svima nama.
Slavko Vorkapić je prvi srpski filmski umetnik koji je uticao na holivudsku scenu. Emigrirao je u SAD 1920-ih i ubrzo režirao svoje remek-delo (u saradnji sa Robertom Florijem), jedan od najranijih primera međunarodne avangarde na filmu: Život i smrt holivudskog statiste 9413 (1927). Vorkapić je kasnije kreirao montažne sekvence u brojnim dugometražnim filmovima klasične era Holivuda, da bi postao i šef katedre za film Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu (USC) – najvažnije i najuticajnije institucije za visoko obrazovanje u oblasti filmske umetnosti.
Slobodan Šijan je savremeniji primer izuzetnog srpskog filmskog umetnika koji je živeo i radio u Kaliforniji, i za kog su kultura i mitologija Holivuda glavne teme kako u njegovim filmskim, tako i u likovnim radovima. Šijan se preselio u Kaliforniju 1990-ih da bi predavao u filmskoj školi na Univerzitetu Lojola Merimaunt. Posebno se zainteresovao za Los Anđeles i San Francisko, kao arhetipska mesta koja su ga stalno stalno privlačila svojim filmskim nasleđem i njegovim odjecima. Šijana možemo smatrati nastavljačem Vorkapićeve tradicije, neke vrste estetske veze ne samo između Beograda i Holivuda, već i filma 20. i 21. veka. Primer te veze su dva Šijanova rada – Vrtoglavica, foto sekvence (1998-1999) i Video fascikla: Tragovima Hičkoka (2005).
„Beograd-Holivud“ predstavlja dugometražne filmove, prvenstveno u 35mm formatu, raznih umetnika koji su pripadali obema kulturama – Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Tu su pisac Stiv Tešić, reditelj Piter Bogdanovič, glumci Karl Malden, Bred Dekster, Divajn, i drugi. Reč je o reviji klasičnog holivudskog filma, sa srpskim predznakom. Ovaj filmski program propraćen je izložbom radova Slobodana Šijana i nizom predavanja univerzitetskih profesora, kritičara, filmadžija. Beograd i Holivud nisu tako udaljeni – naročito ako uzmemo u obzir kolektivno nesvesno koje nas sve povezuje onog trenutka kada uđemo u bioskop i pustimo da nas pokretne slike odvedu u zemlju bez granica.
Greg de Kjur mlađi je uredio program. De Kjur je nezavisni kustos i pisac iz Los Anđelesa koji živi i radi u Beogradu.
Đ. B.