U petak je (u okviru ovogodišnjeg izdanja Martovskog festivala u Beogradu) održana svetska premijera dougometražnog dokumentarnog filma „Dugo putovanje u rat“, a mi smo uspeli da u svoj gužvi uoči i nakon premijere od reditelja ovog ostvarenja, Miloša Škundrića, dobijemo i izjavu na temu omiljenih mu domaćih filmova.
Evo šta smo od njega čuli i doznali: „Neka to budu Variola vera (1982) i Lepa sela lepo gore (1995). Mogao bih da izdvojim i bilo koji drugi film iz tih Goranovih prvih 10 godina, ali pošto izuzetno volim žanr filmova katastrofe, neka to bude Variola. Sjajno napravljena atmosfera, ozbiljna studija karaktera i glumci koji to nose, pravi bioskopski film. Gledao sam ga puno puta i uvek kad ga ‘uhvatim’ negde, on preotima moju pažnju i ja ostavljam sve druge poslove. Tema, nažalost, postaje aktuelna ponovo.“
„Takođe bih mogao izdvojiti i bilo koji od prva tri Dragojevićeva filma, zbog tog bezobraznog beogradskog fazona, kojim on boji manje ili više ozbiljne teme i u kom spoju ovi filmo postaju unikatna remek-dela. Konkretno – zbog majstorske režije i nelinearnosti toka naracije, ovaj film je snažno uticao na mene još na fakultetu. Bojim se da i ova priča postaje sve aktuelnija ponovo.“
Zoran Janković