U Beogradu će ovih dana (juče u Ustanovi kulture Parobrod, danas, u petak, 24. novembra u Domu kulture Studentski grad) biva predstavljana knjiga Kvalitetne TV serije: Milenijsko doba ekrana zagrebačke autorke Sanje Kovačević. Kako je reč o (počev od prvih godina novog milenijuma) neprolaznom i sveobuhvatnom fenomenu, ovom vam prilikom detaljnijim pikazom skrećemo dodatnu pažnju na ovo zaista nesvakidašnje izdanje u knjižarskoj ponudi ovih prostora.
Kvalitetne TV serije: Milenijsko doba ekrana (u izdanju zagrebačke kuće Naklada Jasenmski i Turk, a koje se u Srbiji može nabaviti zahvaljujći i preko smederevskog Heliksa) već samim svojim naslovom jasno i glasno predočava svoju suštinu. U uvodnoj reči (u knjizi prikladno nazvanoj Uvodna špica), autorka Sanja Kovačević, inače, scenaristkinja, dramaturškinja i univerzitetska predavačica, pojasnila je cilj ove svoje knjige, nastale „s namjerom da doprinese novim spoznajama o razvojnim tendencijama u televizijskoj produkciji“, prethodno naglasivši i da „tradicionalno tretirajući žanr drame kao ozbiljniji i „relevatniji“ za opipavanje društvenog bila, televizijski toretičari su ove serije nazvali serijama „drugog zlatnog doba“ televizije označavajući ih etiketom „kvalitete“. Jedna od važnih namjera ove knjige je pokušaj određenja kriterija na temelju kojih se nekoj seriji može pripisati odrednica ‘kvalitetne’, pa i umetničke, TV serije, te kroz njih opisati poetike odabranih serija.
Knjiga je strukturirana sledeći način – na oko 350 stranica teksta, Sanja Kovačević nam svoju tezu predstavlja kroz pet oglednih primera i tri tzv. reklamne stanke (pauze), i na taj način poštujući uvreženi prikazivački okvir i modus savremenih televizijskih serija. Ogledni primeri su i kod nas voljene i cenjene serije: Porodica Soprano (The Sopranos), Žica (The Wire), Dedvud (Deadwood), Momci sa Medisona (Mad Men) i Čista hemija (Breaking Bad). Ovome treba dodati i četrdeset stranica uvodnog segmenta nazvanog Suvremene kvalitetne TV serije, u kome autorka dovoljno jasno i precizno mapira svoju tezu i osnovne spoznajne i teorijske osnove pristupa i zahvata koje je primenila stvarajući ovo svoje knjiško delo. U uvodnom delu daje se kraći prikaz uslova nastanka i estetskih kriterijuma savremenih a kvalitetnih TV serija, uključujući naredne aspekte: složenu narativnu strukturu, realizam, kulturološku zrelost i prosvetiteljski potencijal, te autorstvo, „kvalitetnu“ publiku i estetsku zrelost. Knjiga se završava prigodnom Odjavnom špicom, odeljkom u kome se na nekoliko stranica autorka osvrće i na fenomen transformacije televizijskih antijunaka (kraći tekst polemiše na temu Cliffhanger: ko će biti novi „junaci“?).
Teško da može biti iole smislenije rasprave o opravdanosti izbora u slučaju pet narečenih oglednih slučajeva, a, naravno, svaka knjiga ovog ili sličnog profila i ustrojstva u ssamom je startu omeđena ličnim prefrencama i autorskim htenjima, ali i praktičnim stavkama poput krajnjeg obima/gabarita rukopisa, odnosno, izdanja. Sa izloženim među koricama ove knjiga, sasvim očekivano, moguće je polemisati, neke od teza i ocena mogu zazivati na „unutrašnji dijalog“ čitaoca sa autorkom, ali, pre svega toga, mora biti naglašeno da Kvalitetne TV serije, i mimo svoje jedinstvenosti u kontekstu aktuelne knjižarske ponude čitavog postjugoslovenskog regiona, pruža tečno i pregledno izdanje, uz mnoštvo relevenatnih ilustracija ustvrđenog i izrečenog, kao i dovoljno ubedljiv spoj faktografskog i, nazovimo to tako, impresionističkog, odnosno, finu ravnotežu između gledalačke strasti i smirene teorijske analize ove samozadate a nadasve zanimljive teme.
Zoran Janković