Svoju svetsku premijeru će 28. juna u Bioskopu „Vlada Divljan“ imati film Pusti me da nađem srcu lek u režiji Miloša Čolića. Glavne uloge u ovoj ljubavoj drami koja traje 45 minuta tumače Mirjana Karanović i Vučić Perović.
Sinopsis otrkiva sledeće: U potrazi za poslom i krovom nad glavom, mladi Novica (Perović) započinje vezu sa sredovečnom udovicom Natom (Karanović). Novica kod Nate nalazi sve što mu je potrebno, i dok joj pomaže oko održavanja domaćinstva, njih dvoje se sve više zbližavaju. Kada njihova veza postane glavni trač u selu, Nati se javlja sin koji živi i radi u Beču, i osuđuje je zbog toga. Od tog trenutka Nata počinje da se udaljuje od Novice, što njega polako dovodi do ludila.
Po rečima scenariste i reditelja, film je nastao na osnovu istinitog događaja. Čolić objašnjava: „Na ulici u Beogradu sam kupio knjižicu Erotska vlaška magija u kojoj se nalazilo više nevešto napisanih priča o nesrećnim slučajevima kojima je zajedničko bilo to da su počinitelji zločina bili ubeđeni da su pod uticajem magije. Priče su uglavnom zasnovane na policijskim izveštajima ili prepričavanju pojedinih očevidaca. Ljubavnu vezu mladog radnika i starije udovice koja ima tragičan kraj sam pisajući scenario prilagodio svojim potrebama, pravcu u kome sam želeo da film ide i ideji.“
Pusti me da nađem srcu lek je Čolićev diplomski film na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, na katedri za filmsku i TV režiju. Snimljen je za 10 dana na lokacijama Velikog Gradišta, Golupca i okolnih sela. Miloš Čolić je rodom iz tog kraja i uvek su ga intrigirale priče o vlaškoj magiji i sličnim verovanjima koja su zastupljena u tom kraju Srbije.
Što se dometa i postugnuća tiče, mladi reditelj/scenarista kaže: „Smatram da smo ozbiljnim radom i veoma dobrim i profesionalnim uslovima koje su nam obezbedili FDU i Cineplanet uspeli da prevaziđemo okvire studentskog filma i premašimo svoja očekivanja, za šta je zaslužan svaki do poslednjeg člana ekipe.“ Na pitanje o uticajima, Čolić otkriva: „Najviše sam se oslanjao na domaće filmove kao što su recimo: Kad budem mrtav i beo, Biće skoro propast sveta i Pogledaj me nevernice, što se može videti u odabiru teme, tretiranju likva i zapleta. Sa druge strane, stilski sam najviše želeo da ispratim estetiku novije španske kinematografije, tačnije filmova Bigasa Lune, Šunka šunka i Mesec i sisa, što se verovato najviše primećuje u fotografiji i atmosferi filma. Takođe, kao jednu od osnovnih vizuelnih referenci koje su uticale na film, naveo bih fenomen naivnog slikarstva.“
Da ponovimo, film traje 45 minuta i u njemu glavne uloge tumače Vučić Perović i Mirjana Karanović. Pored njih, u filmu glume: Nenad Pećinar, Milica Sužnjević i Ljubomir Ristić. Reditelj Miloš Čolić je napisao i scenario. Direktor fotografije je Đorđe Stojiljković, a montažererka Ana Sremac. Producenti filma su Nikola Savićević i Miloš Vučković, a film je nastao u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti i Cineplaneta. Za snimanje i dizajn zvuka bili su zaduženi Luka Barajveić i Filip Verkić, dok je muziku komponovao Igor Andrić. Scenografija je delo Anđele Mandić, kostime je radila Kristina Savić, dok se za šminku pobrinula Katarina Milošević. Asistent režije je bio Petar Pešut.
Nakon premijere 28. juna u 19 časova, film će se naći na repertoaru Bioskopa „Vlada Divljan“ od 29. juna do 2. jula – biće prikazivan nakon projekcija ostvarenja Iluzije (Aferimage 2016), poslednjeg filma proslavljenog poljskog sineaste Anžeja Vajde (1926-2016). I te projekcije počinju od 19 časova.
Galerija iz filma:
Đorđe Bajić