“Veliki robot” je kratka anti-ratna priča o komunikaciji, usamljenosti, a najviše o potrebi da se sačuvaju pozitivna sećanja uprkos svemu. Napušten na starom tavanu, diktafon-robot Rec pokušava da nadje način da stupi u kontakt sa pticom koja slučajno sleće na zatvoreni prozor. Koristeći svoje PLAY dugme da nešto “kaže” šokira se i sam kada čuje zvuke rafalne paljbe. Ptica se uplaši i odleti, dok robot Rec kreće u misiju da je namami nazad i presnimi njenu pesmu preko zvuka kojeg već ima snimljenog na sebi pre nego što mu iscuri baterija. Nakon očajničkih komičnih pokušaja da napravi lažno gnezdo, lažne crviće od kanapa, jaja od kinder jaja i drugu lažnu hranu koja bi privukla pticu, Rec odustaje i sam sebi vadi baterije koje svićkaju upozoravajuće ne bi li ih sačuvao za neka “bolja vremena”. Iznenada ptica uleće na tavan uplašena pucnjavom u daljini. Ona probudi Reca i počne da mu govori cvrkutom. Ovoga puta, on koristi pravi trenutak i snima njen glas. Kada je snimanje završeno, zadovoljni Rec kreće da zagrli pticu ali je to uplaši i ona odleti. Tek sada, po prvi put vidimo da deo tavana nedostaje jer ga je odnela granata. Rec dolazi do ivice ponora koji gleda ka ratom porušenom gradu, pritiska dugme PLAY na svojoj glavi i pušta zvuk ptice. Svetlo se gasi dok samo njegova baterija svićka ubrzano u mraku. Dok ne prestane da svetli. U mraku ponovo začujemo zvuk ptice.
