Deda Bogić ceo život provodi u selu Vrnčani, kod Gornjeg Milanovca. Bavi se stočarstvom i svoju porodicu je odgajao proizvodnjom mleka. Da bi došao do mleka, deda Bogić priprema pšenicu, kukuruz, seno i zob na zemlji koju sam obrađuje da bi zimi prehranio krave. Leti ih vodi na pašu na posebno ograđene livade. Štalu u kojoj borave sam održava. Dva puta dnevno dolazi da pomuze krave i to mleko odlaže u hladnjak za mleko. U jutarnjim časovima stiže cisterna koja preuzima mleko. Deda Bogić po litru mleka dobija 50 dinara. I sada u osamdeset četvrtoj godini života deda Bogić nakon sedamdeset pet godina rada i dalje voli svoj posao. Iako nekada zna da bude teško, posebno ga usrećuje kada unuci i praunuk uzmu po čašu mleka, i što im taj teško zarađeni dinar obezbeđuje sve što im je potrebno.