Mladen Đorđević, scenarista i reditelj, najprepoznatljiviji po celovečernjim filmovima Made in Serbia i Život i smrt porno bande, predstaviće svoje filmske favorite od 21. do 23. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci.
Đorđević se opredelio za filmove: Plavi somot Dejvida Linča, Čovek ujeo psa Ramija Belvoe, Obučena da ubije Brajana de Palme, Krvava mama Rodžera Kormana, Pariz, Teksas Vima Vendersa, Posednutost Andžeja Žulavskog, Ružičasti flamingosi Džona Votersa, Ružni, prljavi, zli Etorea Skole, Đubre Pola Morisija i Zli poručnik Ejbela Ferare.
U propratnom tekstu Mladen Đorđević je ovaj svoj izbor pojasnio na sledeći način: „Kada sam dobio poziv da sastavim listu za ciklus Moj izbor dugo sam razmišljao o tome po kom ključu bih mogao da izaberem deset filmova. Shvatio sam ubrzo da ako bi to bilo po kriterijumu omiljeni, onda bi to za mene bio pretežak zadatak na koji ne bih mogao da odgovorim, jer je moje filmofilsko interesovanje preširoko za jedan tako mali prostor (volim da kažem da se moj filmski ukus proteže od Džona Forda do Džona Votersa). Zato sam rešio da Moj izbor ima neki koncept, autorski pečat, da zbog toga najpre preskočim onu početnu filmofilsku fazu u kojoj su dominirali naslovi poput Lovca na jelene, Apokalipse danas, Taksiste… Dakle, mnoga od tih već dobro poznatih, da ne kažem opštih mesta u istoriji svetskog filma. Odlučio sam da se fokusiram na period kada je moj filmski ukus polako postajao profilisaniji, prepoznatljiv u kratkim i dugim filmovima koje sam stvarao i na kojima sada radim.“
„Zbog toga posetioci Kinoteke ne treba da očekuju naročito dosledan, homogen spisak ili listu sa previše raritetnim naslovima koju bih napravio kad bi tema bila samo poslednja faza moje filmofilije. Na listi su filmovi koji su u različitim periodima, nakon mog početka bavljenja filmom kao reditelja (1996), predstavljali značajne tačke uticaja na moje rediteljsko i scenarističko angažovanje i interesovanje…“
„Žao mi je što Kinoteka, u svojoj inače bogatoj kolekciji, nema remek-delo Sveta krv Žodorovskog i po meni najbolji film devedesetih kada je reč o evroazijskoj kinematografiji O monstrumima i ljudima Alekseja Balabanova, možda poslednjeg genija svetske kinematografije (ako to ipak nije Lars fon Trir, autor koji je ne samom onim „fon“ u imenu, nego celokupnim svojim delom, zapravo izrazio žal za isčezlim vremenom genija). Da su pomenuta dva filma dostupna, bez namere da pravim neku analogiju među naslovima, Sveta krv bi zauzela mesto Morisijevog Đubreta, a O monstrumima i ljudima bi stajao umesto Vendersovog Pariz, Teksasa.“
„Takođe, na listi se nisu našli filmovi savremene evropske kinematografije za koju se moje interesovanje u poslednjih pet godina, uprkos generalnoj oceni koju sam izneo, značajno pojačalo. U tim okvirima su ipak nastali neki odlični filmovi poput: Džejlanovih Zimskog sna i Bilo jednom u Anadoliji, Mundrucovog Belog boga, zatim filmova Pleme, Turista, Aferim!… Ali, to bi bila tema neke druge liste.”
Kompletnu satnicu možete da pročitate na sajtu Kinoteke.
Zoran Janković