Postignuća i uspesi Filmskog centra Srbije i srpskog filma u 2020. godini

Ova stresna, problemima prožeta godina je gotovo iza nas. Bez obzira na sve objektivne teškoće koje su doneli izazovi pandemije, Filmski centar Srbije je tokom 2020. zabeležio brojne uspehe i ostvario zacrtani plan, tako postavši verovatno jedina institucija u Srbiji koja je sprovela u delo sve planirane konkurse. Stabilnost filmske industrije u Srbiji je očuvana i trenutna situacija se nije odrazila na najbitniju delatnost centra – na sufinansiranje i finansiranje proizvodnje domaćih filmova i manjinskih koprodukcija. Gordan Matić, koji je od jula 2019. na čelu FCS-a, rezimirao je trenutnu situaciju sledećim rečima: „U verovatno najtežoj i najizazovnijoj godini ovog veka FCS je uspeo da obezbedi svim stvaraocima i filmskim radnicima mogućnost planiranja i kreiranja svojih filmova. Smatram to zaista velikim uspehom. Mnoge porodice vezane za kreativnu industriju i film moći će bezbrižnije da očekuju naredne, nadamo se mirnije, godine. Moram istaći da je FCS uz izuzetne napore svih zaposlenih i Upravnog odbora sproveo sve konkurse koji su bili planirani za 2020. i to povećavši obim ulaganja u kvalitet i kvantitet domaće proizvodnje. Po tome smo jedna od retkih Institucija u ovom delu Evrope.  FCS je bio otvoren sve vreme prvog i drugog talasa pandemije, i prvi pokrenuo i predlagao Vladi i ministarstvima rešenja za pomoć svim sektorima umetničkog stvaralaštva. Veoma sam ponosan na sve zaposlene i njihovo angažovanje tokom ovog perioda.“ 

FCS je inicirao izradu dokumenta u kome su izrečene mere zdravstvene zaštite i preporuke za bezbedno funkcionisanje filmskih produkcija tokom epidemije virusa Kovid-19, istovremeno filmskim ekipama pruživši svu potrebnu podršku kako bi se snimanja nastavila po planu, sve to uz propisane mere opreza. Od trenutka izbijanja pandemije do danas, a uz podršku Filmskog centra Srbije, počelo je, i u nekim slučajevima i završeno, snimanje niza ambicioznih projekata od kojih se mnogo očekuje u narednom periodu („Leto kada sam naučila da letim“ Radivoja Andrića, „Južni vetar 2: Ubrzanje“ Miloša Avramovića, „Hadžijino zvono“ Milutina Petrovića, „Toma“ Dragana Bjelogrlića i Zorana Lisinca, „Zlatni dečko“ Ognjena Jankovića, „Košare“ Balše Đoga, „Budi Bog s nama“ Slobodana Šijana, „Bilo jednom u Srbiji“ Petra Ristovskog…).

Pored glavne aktivnosti FCS-a, raspisivanja i održavanja konkursa za finansiranje i sufinansiranje filmskih projekata, ostvareni su značajni rezultati i na drugim poljima i započete neke nove inicijative (organizovanje obuke za deficitna zanimanja u filmskoj industriji, pokretanje YouTube kanala FCS-a, potpisivanje protokola o saradnji FCS-a i SPC…), a treba istaći i ponovo oživljavanje saradnje sa Radio-televizijom Srbije (prikazivanje dokumentarnih filmova domaćih autora na Javnom servisu i pregovori o otkupu prava za manjinske srpske koprodukcije) i uspehe koje je naš film, uprkos svim teškoćama, ostvario u zemlji i svetu, uključujući srpsko učešće na sva tri najprestižnija međunarodna filmska festivala A kategorije (Berlin, Kan i Venecija), što je postignuće bez presedana u ovom milenijumu.

Konkrusi Filmskog centra Srbije

Kao i svake godine, najvažnija i najprepoznatljivija aktivnost Filmskog centra Srbije bilo je raspisivanje i održavanje konkursa za finansiranje i sufinansiranje filmskih projekata. Bez obzira na otežanu situaciju u zemlji, FCS je realizovao po planu sve konkursne aktivnosti u ovoj kalendarskoj godinu. Na 29 konkursa raspisanih u 2020. podržano je čak 166 projekata, a sa sredstvima u ukupnom iznosu od 724.500.000 dinara. U opticaju su bile 22 konkursne kategorije, a između ostalog, podržano je 18 srpskih igranih dugometražnih filmova i 13 srpskih dugometražnih dokumentarnih filmova (što je najveći broj podržanih dugometražnih filmova u istoriji FCS-a), kao i brojni drugi projekti u okviru kratkog metra, manjinskih koprodukcija, razvoja… S druge strane, samo tokom prve polovine decembra, podršku na inostranim fondovima izborilo je nekoliko projekata ovdašnjih celovečernjih igranih filmova – „Priča o Fateme“ Vuka Ršumovića (na konkursu panevropskog fonda Eurimaž), „Pukotina u ledu“ Maje Miloš  (na konkrsu Filmskog fonda Holandije), „Lost Country“ Vladimira Perišića (na konkursu Hrvatskog audiovizualnog centra).

Izdavačka delatnost Filmskog centra Srbije

Tokom 2020. godine, u okviru izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, objavljeno je sedam odlično prihvaćenih knjiga o sedmoj umetnosti. U izdavačkom planu Miroljuba Stojanovića, urednika izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, a po predlogu direktora Gordana Matića, našlo se kultno „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“, kapitalna knjiga Kristofera Voglera o pisanju scenarija koja je sasvim zasluženo privukla veliku pažnju domaće filmske javnosti. Objavljena su prva dva toma sabranih dela čuvenog srpskog sineaste Branka Vučićevića (1944–2016): „Тo je najlepši film koji sam ikada gledao“ (tekstovi o filmu i krtitike) i „Ma sve su to samo komedije sa plakanjem“ (scenariji i sve oko filmova), dugoočekivana antologija Slobodana Šijana „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“, kao i knjige „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet / Evropa – SAD – Srbija“ Ivane Kronje, „50 godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 1969-2019“ Marine Fafulić Milosavljević i, na samom kraju godine, „Pčelinjak u osinjem gnezdu“ –  monografija Bogdana Zlatića o stvaralaštvu reditelja Jovana Živanovića.

Obuka za deficitna zanimanja u filmskoj industriji

FCS je prepoznao da je, usled zahuktale filmske proizvodnje,  jedan od gorućih problema nedostatak dovoljnog broja kvalifikovanih filmskih radnika u mnogim važnim sektorima filmske proizvodnje. Samim nedostatkom stručnih kadrova različitih profila, izazvanog  sve obimnijom produkcijom domaćih i stranih TV serija i filmova, povećana je cena pojedinih zanimanja, a samim tim je ugrožena izvodljivost proizvodnje domaćih filmova. Zato je Filmski centar Srbije, u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, po prvi put ove godine pokrenuo obuku za deficitna zanimanja u filmskoj industriji. FCS i FDU ugovorili su saradnju i održali uskostručna savetovanja i radionice za filmske profesionalce iz sektora režije, tačnije za sekretarice i asistente režije. Učešće na radionicama je bilo besplatno za sve polaznike, a na ovaj način je obezbeđen nedostajući kvalitetan i obučen kadar i sprečena ugroženost izvodljivosti proizvodnje domaćih filmova. U narednom periodu biće organizovane i radionice za još četiri deficitarna zanimanja: rasvetljivač – gafer, scenski radnik – farmajstor, šarfer i švenker, za koje su već obavljeni prijemni razgovori, ali usled epidemiološke situacije u Srbiji iste se odlažu do daljnjeg.

Pomoć profesiji tokom pandemije Kovida-19

Filmski centar je bio prva institucija u Republici Srbiji koja je zatražila pomoć od nadležnih ministarstava za sve umetnike i stvaraoce. Sredinom marta 2020. godine bioskopi su privremeno prestali sa radom, a distributeri orijentisani ka bioskopskoj distribuciji ostali su bez prihoda – Filmski centar se tokom vanrednog stanja obratio Vladi i ministarstvima sa zahtevom da se posebno pomognu ovi sektori. Direktor Gordan Matić je posetio snimanje svih flmova koje je podržao Filmski centar Srbije, na taj način dajući podršku našim filmskim stvaraocima. Matić je u više navrata istakao kako je veoma važno da se snimanje filmova u Srbiji nastavi, naravno uz sve mere zdravstvene zaštite i preporuke za bezbedno funkcionisanje filmskih produkcija tokom epidemije. „Korona je u jednom trenutku sve prekinula“, istakao je Matić, „ali uporne i vredne ekipe su se vratile iza i ispred kamere, radeći najbolje moguće u postojećim uslovima. Počeli smo sa posetama snimanjima kako bi naši filmski radnici osetili da smo tu, da se nećemo izmaći i ostaviti ih na cedilu kada je najteže“. Na inicijativu Filmskog centra Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sastavio je dokument sa merama zdravstvene zaštite i preporukama za bezbedno funkcionisanje filmskih produkcija tokom epidemije zarazne bolesti Kovid-19 u Republici Srbiji. Ovaj dokument sadrži 24 tačke, a obuhvata testiranje članova ekipe pre početka snimanja, spisak potrebne opreme za zaštitu, mere zaštite u studijskim uslovima…

Protokol o saradnji Filmskog cennta Srbije i Srpske pravoslavne crkve

Filmski centar Srbije i Srpska pravoslavna crkva potpisali su protokol o saradnji, sa ciljem zajedničke podrške i promocije kulturnih vrednosti, duhovnosti i tradicije sadržanih u kinematografskim delima koja su podržana od strane Filmskog centra Srbije. Ovim protokolom se projektima podržanim od strane Filmskog centra Srbije olakšava pristup i korišćenje materijalnih, kulturnih i duhovnih dobara kojima raspolaže Srpska pravoslavna crkva, a koji su neophodni za njihovu realizaciju. Filmski centar Srbije će razmatrati zahteve za korišćenje dobara SPC i potom ih prosleđivati Patrijaršijskoj upravnoj kancelariji Srpske pravoslavne crkve. Gordan Matić je istakao da se ovakav protokol po prvi put realizuje u našoj kinematografiji, te naglasio: „Verujemo da će on značiti domaćoj filmskog sceni, da lakše pristupi realizaciji filmova koji imaju ovakve potrebe. To je još jedna u nizu aktivnosti kojom Filmski centar olakšava put u stvaranju dobrih filmova”.

YouTube kanal Filmskog centra Srbije

Filmski centar Srbije je tokom vanrednog stanja pokrenuo vlastiti YouTube kanal na kome posetioci mogu da potpuno besplatno gledaju srpske filmove. Naglasak je bio na kratkim filmovima novije produkcije koji su nastali uz podršku FCS-a, ali su se u ponudi ovog posećenog kanala našla i druga ostvarenja, uključujući i kratke filmove renomiranih srpskih autora kao što su Goran Paskaljević, Slobodan Šijan, Goran Marković, Želimir Žilnik… Od marta do juna 2020. prikazano je oko 50 srpskih filmova različitih žanrova i trajanja, a kanal je zabeležio više od 15.000 individualnih poseta i pregleda. YouTube kanal Filmskog centra Srbije trenutno ima preko 9.000 pratilaca, a većina filmova je ostala u njegovoj trajnoj ponudi.

Najuspešniji srpski filmovi u 2020.

 „Otac“ Srdana Golubovića je prikazan u okviru „Panorame“, zvaničnog programa 70. izdanja Berlinskog filmskog festivala, tom prilikom osvojivši čak dve nagrade: Nagradu ekumenskog žirija i Nagradu publike. Glumac Goran Bogdan je za ulogu u „Ocu“ bio nominovan za nagradu Evropske filmske akademije u kategoriji Najbolja muška uloga, a „Otac“ je tokom godine ostvario i mnoge druge uspehe (Nagrada publike u Puli – sa ocenom 5,0 koja je ostvarena prvi put u istoriji festivala, Glavna nagrada u Monpeljeu…). Rumunski sineasta Kristi Puju osvojio je Plaketu „Zlatni medved“ za najboljeg reditelja u novouspostavljenom takmičarskom programu „Susreti“ za rumunsko-srpski film „Malmkrog“ realizovan uz podršku i Filmskog centra Srbije i učešće srpskih filmskih radnika. Na festivalu u Berlinu su, povodom obeležavanja pedeset godina programa „Forum“, upriličene i dve specijalne projekcije kultnog filma Dušana Makavejeva „W.R. – Misterije organizma“.

„Oaza“ Ivana Ikića prikazana je i nagrađena na 77. Venecijanskom filmskom festivalu: Ikićevoj režiji je, kao najboljem evropskom filmu u selekciji „Dani autora“, pripala prestižna Nagrada „Europa Cinemas Venice Label“. Na 30. Filmskom festivalu u Kotbusu, „Oaza“ je osvojila dve nagrade: Nagradu za izuzetnu glumačku izvedbu (Marijana Novakov, Valentino Zenuni i Tijana Marković) i Nagradu FIPRESCI koju dodeljuju filmski kritičari i filmski novinari. „Oaza“ je nagrađena i u Zagrebu („Zlatna kolica“ za najbolji dugometražni film), Skoplju (najbolji istočnoevropski film na festivalu CinEdays), Pinjau (nagrada za najboljeg reditelja na festivalu „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“)…

Pored Berlina i Venecije, srpski film bio je prisutan i u Kanu.  U zvaničnu selekciju 73. Filmskog festivala u Kanu uvršten je i jedna srpska manjinska koprodukcija – u pitanju je film „Suton“ litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa, istorijska drama nastala i uz podršku Filmskog centra Srbije. Reč je o prvoj koprodukciji Litvanije i Srbije. Kultni klasik „Ko to tamo peva“ (1980) Slobodana Šijana prikazan je u zvaničnom programu „Kan klasik“ u okviru 73. Kanskog filmskog festivala. Premijera digitalno restaurisane verzije ovog remek-dela je, zbog pandemije, održana u okviru Limijer festivala u Lionu u oktobru 2020. godine. „Moj jutarnji smeh“, debitantski celovečernji igrani film scenariste i reditelja Marka Đorđevića, prikazan je u zvaničnom delu programa 49. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu, a u Roterdamu su  prikazani i dugometražni dokumentarni film „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“ u režiji Gorana Radovanovića (u sklopu programskih celina „Deep Focus“ i „Regained“) i film „Potencijalni kandidat“ u režiji Erčana Kesala, nastao u tursko-srpskoj produkciji (glavni takmičarskog program).

Od dokumentarnih filmova koje je podržao FCS, zapažen uspeh je imao kratkometražno ostvarenje „A sad se spušta veče“. Film Maje Novaković prikazan je na gotovo 100 festivala, uključujući i one najprestižnije kao što su Visions de Reel i Hot Docs, tom prilikom osvojivši preko 30 nagrada i kvalifikujući se za nominacije za nagradu BAFTA i nagradu Oskar. Zapažen festivalski pohod imao je i  ima i najnoviji dokumentarni film Mladena Kovačevića – „Merry Christmas, Yiwu!“.

Iako je poseta bioskopima znatno opala, 2020. godina je iznedrila i jedan domaći bioskopski hit: „Vikend sa ćaletom“ Miroslava Momčilovića je za prva dva meseca prikazivanja, i to usled za to nimalo zgodne okolnosti, pogledalo oko 50.000 gledalaca što je, imajući u vidu smanjen broj projekcija i skraćeno radno vreme bioskopa, zaista veliki uspeh. Film „Otac“ je takođe privukao publiku u bioskope. U Berlinu nagrađeno ostavrenje Srdana Golubovića je pogledalo oko 15.000 ljudi, a rezultat bi svakako bio i bolji da distribuciju filma nije prekinulo vanredno stanje izazvano pandemojom koronavirusa.

Na 4. Međunarodnom filmskom festivalu „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u kineskom gradu Pinjao, na kome je prikazana i nagrađena već pomenuta „Oaza“, priređena je i, uz učešće FCS-a, retrospektiva klasičnih srpskih filmova pod nazivom „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film“. U okviru ove retrospektive prikazano je devet značajnih srpskih filmova nastalih tokom 60-ih godina prošlog veka: „Dvoje” (1961) Aleksandra Saše Petrovića, „Kapi, vode, ratnici” (1962) Vojislava Kokana Rakonjca, Živojina Pavlovića i Marka Babca, „Čovek nije tica” (1965) Dušana Makavejeva, „Devojka” (1965) Mladomira Puriše Đorđevića, „Tri” (1965) Aleksandra Saše Petrovića, „Povratak” (1966) Živojina Pavlovića, „San” (1966) Mladomira Puriše Đorđevića, „Praznik” (1967) Đorđa Kadijevića i „Nevinost bez zaštite” (1968) Dušana Makavejeva.

Umetnički savet Filmskog centra Srbije

Na inicijativu direktora Filmskog centra Srbije Gordana Matića, Upravni odbor ove institucije osnovao je Umetnički savet Filmskog centra Srbije. Za članove saveta imenovani su glumci Mirjana Karanović i Predrag Miki Manojlović, filmski reditelj i publicista Đorđe Kadijević, direktor fotografije Predrag Popović i Gordan Matić, direktor Filmskog centra. Prva konstitutivna sednica održana je 22. oktobra 2020. godine. Gordan Matić je povodom osnivanja saveta izjavio: „Uloga Umetničkog saveta je jako važna, pre svega strateški. Imamo zaista eminentne članove, čija imena, reference, iskustva i znanja ne znače samo u Srbiji, već i van naših granica. Jako mi je drago što su ovi ljudi pristali da budu deo našeg tima i razvoja Filmskog centra, i da budu deo kreiranja kulturne politike na ovim prostorima, što se tiče kinematografije. Mislim da će njihova reč i mišljenje da ostave dubok trag u bliskoj budućnosti rada Filmskog centra Srbije“.

Mreža kinoprikazivača Srbije

Osnivačka skupština Mreže kinoprikazivača Srbije, koja je formirana Memorandumom o saradnji potpisanom u Filmskom centru Srbije decembra prošle godine, održana je 17. i 18. novembra 2020. godine. Do sada je Mreži, na osnovu ovog dokumenta, pristupio 41 prikazivač. Prvog dana osnivačke skupštine izabrani su Upravni i Nadzorni odbor Mreže. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Boban Stefanović, dok je njegova zamenica Nevena Đonlić. Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, tom prilikom je rekao: „Mreža kinoprikazivača Srbije ima podršku Filmskog centra i jako nam je važna, kao deo infrastrukture domaće kinematografije. Verujem da ćemo ovu saradnju koju počinjemo, nastaviti i narednih godina, uz obostrano zadovoljstvo i u interesu srpske kinematografije“

Planovi za 2021. godnu

Filmski centar Srbije se već uveliko priprema za godinu pred nama. FCS sluša savete struke, tako da priprema unapređenja konkursa, a na osnosu sugestija strukovnih udruženja. U pripremi i planu su novi konkursi: Konkurs za razvoj projekta zasnovanom na književnom delu domaćeg autora (prvi konkurs ovog tipa u ovom delu sveta), Pozivni konkurs za renomirane srpske autore (reditelji stariji od 65 godina čiji su prethodni filmovi učestvovali u Kanu, Veneciji i/ili Berlinu). Nažalost, planirani konkurs za razvoj projekta namenjen renomiranim stranim autorima se odlaže za 2022. zbog nedostatka budžeta, kao i plan stvaranja nacionalnog festivala. Pred potpisivanjem su dva važna sporazuma: Sporazum sa Italijom o koprodukcijama i distribuciji (treba da bude potpisan do kraja januara 2021. godine) i Ugovor o saradnji sa Ministarstvom odbrane (treba da bude potpisan do kraja decembra 2020. godine, ili početkom 2021. godine). Pored saradnje sa Fakultetom dramskih umetnosti na obuci kadra za deficitna zanimanja u filmu koja se nastavlja, FCS planira da tokom sledeće godine, a u zavisnosti od epidemiološke situacije, organizuje sa inostranima partnerima obuku za pirotehničare i kaskadere. U saradnji sa Domom omladine Beograda, FCS će tokom februara, marta, aprila i maja organizovati četiri tribine o identitetu srpskog filma u XXI veku na kojima će učestvovati renomirana imena iz sveta filmske kritike, istorije i teorije. I to, naravno, nije sve.

Pratite naš sajt kako biste saznali sve najnovije vesti u vezi sa radom i aktivnostima Filmskog centra Srbije.

Đorđe Bajić i Zoran Janković