Slobodanka Radun je rođena u Loznici, osnovnu školu je završila u Novom Sadu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirala režiju na FAMU u Pragu, gde živi i radi. U Češkoj je režirala dva celovečernja igrana filma („My 2“ i „Mjuzikl, ili put do sreće“), dok je u Srbiji bila deo rediteljskog tima serije „Grupa“ koja se upravo prokazuje na RTS-u. Ovo su njeni omiljeni srpski filmovi…
Slobodanka Radun je obrazložila svoj filmski ukus kada su u pitanju domaći filmovi sledećim rečima: „Odrasla sam na filmovima Srđana Karanovića, Rajka Grlića, Slobodana Šijana, Lordana Zafranovića, Aleksandra Petrovića. Utisnuli su u mene kulturni kod koji nosim svuda sa sobom. Za rubriku omiljeni domaći, odabrala sam nekoliko starijih, klasičnih naslova, kao i dva novijeg datuma. Ko to tamo peva Slobodana Šijana je apsolutno remek delo, film koga su poljubile muze. Uvek mogu da ga gledam. Petrijin venac Srđana Karanovića je važan i potresan film, večni spomenik balkanskim ženama. Tri Aleksandra Saše Petrovića je veliki vizuelni doživljaj, nezaboravna uspomena iz vremena kad sam ozbiljno počela da razmišljam o filmu. Tilva Roš u režiji Nikole Ležaića je svež vetar u novijem srpskom filmu. Za kraj: debi Maje Miloš… Klip. Ovaj film je hrabra i uznemirujuća povest o dubini kulturne krize.“
Đorđe Bajić