U Media centru u Beogradu je 15. novembra 2019. godine održana konferencija za štampu i predstavljen projekat dokumentarno-igranog filma „Kadiš za Lotiku“ rediteljke Irene Škorić i scenaristkinje Jelene Đurović. Jevrejka Lotika Cilermajer bila je fascinantna žena koja je sa svoje dve sestre Adelom i Deborom krajem XIX veka došla u Višegrad. One su stigle iz Krakova sa idejom da u Bosni naprave poslovni poduhvat, a u to vreme mali grad unele duh modernosti i feminizma. Lotika je bila matrona, vodila je hotel i bila važna za javni život. Ujedinjavala je sve religije koje su tada obitavale u Višegradu. Upravo to je inspirisalo Ivu Andrića da podrobno opiše ovu porodicu u svom čuvenom romanu „Na Drini ćuprija“.
Jelena Đurović je direktna potomkinja porodice Cilermajer, a na konferenciji za štampu objasnila je kako smatra da je upravo Irena Škorić, nagrađivana rediteljka iz Zagreba, idealna osoba koja može da dočara fascinantan Lotikin život, priču o Andriću, Jevrejima na Balkanu, ali i tragičnu sudbinu onih koji su se posle raspada Jugoslavije našli na vetrometini zato što dolaze iz multikulturalnih sredina i mešovitih brakova. Ivo Andrić je upravo takva ličnost, rođen u Travniku od oca koji je bio hrvatskog, a majke srpskog porekla. Škorićeva je istakla kako priča o Lotiki nije samo priča o feminizmu već i o tome da je ponekad potreban pojedinac da bi uzdrmao učmalu sredinu, a da su otresite sestre Cilermajer bile upravo ova mala bura koja je stigla u Višegrad. Ovo je inspiriše kao rediteljku, a izazov je svakako i filmski prikaz paralelnog životnog puta Lotike i Andrića. Sam kraj filma bio bi „kadiš“ za Lotiku, jevrejska molitva za mrtve na groblju u Okolištima kod Višegrada gde junakinja sada počiva. Lotika Cilermajer je sahranjena 1938. godine, bez prisustva porodice koja je već tada bila u zbegovima zbog nastupajućeg rata i Holokausta.
Irena Škorić i Jelena Đurović se nadaju da će projekat privući fondove svih zemalja koje sa Andrićem imaju specifičan odnos i koje su ga odredile kao pisca i ličnost, a to su: Srbija, Hrvatska, Crna Gora i, naravno, Bosna i Hercegovina. Autorke su dodale kako ih obe povezuje ideal antifašizma, građanske i antiratne vrednosti, te da žele da ovaj film bude most kako za Jevreje u regionu tako i za nacije o kojima je pisao jedini jugoslovenski nobelovac.
Producenti filma „Kadiš za Lotiku“ su Atalanta (Palić), Oktobar film (Beograd), i Artizana Film (Zagreb). Partner projekta je OJC – SEE. Okupljenim novinarima je prikazan i ekskluzivni četvorominutni trejler. Konferencija se završila minutom ćutanja za nedavno preminulog Branka Lustiga, dvostrukog Oskarovca, producenta „Šindlerove liste“ i „Gladijatora“, čoveka koji je preživeo pakao Aušvica.
Đ. B.