U Beogradu je tokom jula završeno snimanje kratkog filma „Budimo u kontaktu“, debitantske režije Aleksandra Radivojevića, poklonicima sedme umetnosti u zemlji i inostranstvu pre svega poznatog po scenarističkom radu na „Čarlstonu za Ognjenku“ i „Srpskom filmu“.
„Budimo u kontaktu“, po scenariju i u režiji Radivojevića, polučasovni je žanrovski hibrid socijalne drame, naučne fantastike i horora. Film prati šesnaestogodišnjeg Radoša, stidljivog autsajdera koji živi sa svojom samohranom, bolesnom majkom u klaustrofobičnom, nehigijenskom prostoru improvizovanog stana u predgrađu, jedva sastavljajući kraj s krajem. Rovareći po kontejneru u potrazi za hranom, Radoš pronalazi novi model najmodernijeg smartfona, skupu spravu neslućenih svojstava, za koju je nejasno kako se tu našla. Mladić uz pomoć svoje nove „igračke“ počinje da sanja otvorenih očiju, mesečareći u svom skučenom životnom prostoru, ophrvan nizom neobičnih, realističnih i zastrašujućih noćnih vizija kroz koje sve njegove želje, strahovi i težnje bivaju otelotvorene na najekstremnije moguće načine.
Glavnu ulogu u „Budimo u kontaktu“ tumači Pavle Čemerikić, mladi glumac koga smo gledali u filmovima „Ničije dete“, „Teret“, „Agape“ i „Šavovi“. Čemerkićeve partnerke su iskusne dramske umetnice Dušanka Stojanović-Glid, Milica Stefanović i Tatjana Kecman.
Producenti filma su Nikola Pantelić i Iva Ristić za iManage film, a hrvatski koproducent je Plan 9 Production. „Budimo u kontaktu je podržan na konkursima koji su raspisali FCS i HAVC. Od ključnih saradnika treba izdvojiti scenografa Nikolu Nikolića, kostimografkinju Jelenu Stokuću i šminkera Darka Koeniga. Svoj doprinos filmu dali su i daće i dvojica umetnika sa kojima je Radivojević već sarađivao na „Srpskom filmu“: direktor fotografije Nemanja Jovanov i kompozitor Wikluh Sky.
Podsećamo… Komisija Filmskog centra Srbije je svojevremeno obrazložila izbor ovog projekta sledećim rečima: „Scenario pruža mogućnost za transžanrovski, vizuelno ekspresivan, univerzalno razumljiv, tematski intrigantan uzbudljiv kratki film… Socijalni realizam je izabran kao najpogodnija matrica za plasiranje eksplicitne društvene kritike kao dramski instrument ukazivanja na socijalne nepravde savremenom svetu…“
Đorđe Bajić