Dean Radovanović je autor kratkih filmova „Ako ikada jedne noći bilo kad“ (2012), „Paradigma“ (2015) i „Fišermanovo pevanje“ (2019), a nedavano je na konkursu Filmskog centra za Sufinansiranje proizvodnje domaćih debitantskih dugometražnih igranih filmova podržan njegov projekat za dugometražni film „Instru Mental“. Radovanović je izdvojio tri filma Kokana Rakonjca kao svoje omiljene: „Klakson“, „Pre istine“ i „Zaizidani“. Pročitajte zašto!
„Izdvojio sam ova tri filma Kokana Rakonjca, a zapravo bih mogao izdvojiti sve filmove iz opusa jednog od najvećih i najtalentovanijih jugoslovenskih reditelja“, kaže Radovanović. „Pretpostavljam da mi trenutak izdvaja ove tri priče o pojedincima porobljenim društveno-političkim okovima, ljudima koji beže i traže smisao van civilizacije, van ideologije, u ljubavi i prijateljstvu, dok se iznova i iznova bude i bore za slobodu koju im društvo i sistem otimaju. Vrlo aktuelna tema i dan danas u Srbiji, više od pola veka kasnije, i dalje od Srbije, apsolutno širom planete. Na žalost, a možda i ne, jako kasno sam otkrio genij koji zaista jeste Kokan Rakonjac, a dugo sam tražio i tražio filmove sa tako jakim i izrazitim osećajem za kinestetičnost, ritam, sa slobodnom i uzbudljivom kamerom i narativnom koji je lišen kojekakvih filmskih zakonitosti i normi. Svaki kadar u filmovima Kokana Rakonjca je onaj jedini mogući ugao iz kojeg i najobičnija sadržina dobija svoju psihološku konotaciju ili možda neki više apstraktni znak koji mimo svoje impresivne estetske originalnosti prikazuje iskrivljene svetove kroz jednu delikatnu društevno- političku prizmu.“
„Taj pogled na svet i društvo koji je imao K. Rakonjac i dan danas je nepodoban, neshvaćen, jer je u svojoj suštini oslobađajući i iskonsko ljudski. Čim počne njegov film dešava se jedan intenzivni udarac kinestezije, ritam koji teče besprekorno i uzbudljivo, kadrovi iz često ekstremnih rakursa i sloboda pokreta kamere koja podseća na cinema verite, glumačka igra koja proganja i odiše misterijom, pametni i intuitivni dijalozi… Sloboda u filmskom izražavanju kakva se ne viđa često u istorji svetske kinematografije, ili se barem o njoj često ne govori…. Sve je to delo jednog vanvremenskog talenta, pogled na svet iz vizure čoveka čistog uma i srca, oslobođenog pojedinca o kojem se, isto tako, ne govori ni upola često koliko bi trebalo i koliko njegov rad zaslužuje.“
„Teško da za mlade filmadžije sa ovih prostora postoji veća inspiracija od filmova Kokana Rakonjca, bez obzira na lične afinitete, ono što inspiriše je slobodan um(etnik) koji posmatra porobljeni svet i ljudske duše koje se u njemu bore i mrakom i svetlom. Njegovi filmovi itekako preživljavaju test vremena, i daleko više, mada je uvek poželjno imati što precizniju istorijsku perspektivu vremena u kojem su stvarani, iz nekog razloga iskustvo gledanja filmova Kokana Rakonjca zapravo je puno svežeg beskompromisnog i originalnog filmskog stvaranja najvećeg mogućeg kvaliteta. Impresivni filmovi čiji svaki trenutak obuzima i proganja gledaoca, suočava pa zatim oslobađa i inspiriše… Sve to je veliki Vojislav Kokan Rakonjac!“
Đ. B.