Reditelj Raško Miljković je trenutno na Sandensu, gde je juče, 26. januara, pred američkom publikom prikazan njegov film „Zlogonje“. U tekstu koji sledi Miljković će se osvrnuti na svoj omiljeni srpski film, „Ničije dete“.
Raško Miljković objašnjava svoj izbor sledećim rečima: „Postoje razni, veoma kvalitetni filmovi u našoj kinematografiji i stvarno je teško svesti ih sve na jedan omiljeni film. Ipak, ako bih baš morao da izdvojim samo jedan, koji je ostavio najjači utisak, onda bi to bio film Ničije dete Vuka Ršumovića.
Počevši od vrlo inteligentne i svedene režije koja vas iz kadra u kadar polako uvlači u svet tog nesretnog dečaka, napuštenog u zemlji koja je na rubu raspada, pa preko maestralno temeljnih uloga celog glumačkog ansambla i naravno samog scenarija u kome su savršeno izbalansirani vrlo životni a ipak posebni likovi koji okružuju našeg glavnog junaka. Naravno, ne mogu da izostavim i neverovatan kvalitet same fotografije u filmu koja je ipak uvek dosledna narativu i u službi je dramaturgije u svakom frejmu filma.
Ničije dete za mene predstavlja jedan kompletan film, u kome je svaki sektor uključen u proces proizvodnje na zavidnom nivou, vođen sigurnom rukom, korača i diše zajedno ka istom cilju.
To je jedan od onih filmova, koji kada pogledate, ostanete nemi u svom sedištu, gledajući tupo u odjavnu špicu, izgubljeni u mislima dok vas iz hipnoze ne isčupa svetlo koje se upali u sali.
Mene je svakako inspirisao.“
Đ. B.