Javnost je Filipa Čolovića već upoznala u nekoliko stvaralačkih i radnih inkarnacija – kao reditelja televizijskih i dokumentarnih filmova, ali i kao pesnika i romanopisca, a u bliskoj buduzćnost nas očekuje njegov novi dokumentarni film, nazvan „Potreba za mržnjom“.
Čolović nas je za potrebe ove naše rubrike podsetio na jedan od kratkih dokumentarnih filmova Živka Nikolića, a evo i zašto: „Premda sam u prvi mah mislio kako je nemoguće da izdvojim samo jedan domaći film koji bih mogao nazvati najboljim ili meni najdražim (vreme nastanka filma, godine u kojima ste bili kada ste film prvi put gledali, senzibilitet samog autora, kao i mnoge druge okolnosti utiču na nas kao gledaoce, u krajnjoj liniji i mi se menjamo, pa samim tim i naše viđenje nekog filma), na kraju se ovo ispostavilo kao lak zadatak. Film koji bih izdvojio je Prozor iz 1976. godine. To je dokumentarni kratkometražni film Živka Nikolića, reditelja čije igrane filmove takođe izuzetno poštujem. Ipak, mirne duše mogu reći da je baš Prozor na mene kao studenta i, ako smem tako da kažem, reditelja u nastajanju najviše uticao. Poetika ovakvih dokumentarnih filmova je u današnje vreme neodrživa. Ovo je petnaestominutni film bez reči koji se oslanja na filozofski doživljaj gledaoca, nešto što je već doba televizije odbacilo kao suviše apstraktno, šta tek onda reći za eru interneta? Možda je upravo vreme raznih rijaliti dokumentaraca, ispraznih Jutjub klipova, kao i banalnost sadržaja današnjih filmova uticalo da ovaj poetski dokumentarac ispliva kao nešto posebno i da ga izdvojim iz gomile dobrih domaćih filmova.“
Više o filmu Potreba za mržnjom ovde.
Z. J.