Iako je objavljen poslednjih dana minule godine, prvi roman Filipa Grujića, „Bludni dani kuratog Džonija“ (u izdanju Samizdata B92) već je dobacio do drugog izdanja, usput pokupivši i brojne glasne pohvale za ono što je ovaj mladi dramturg ponudio među koricama svog romana-prvenca. Filip Grujić ima i omiljeni domaći film, a to je…
„Prvenstveno, termin domaći me u značajnoj ograničava, jer nisam siguran da li pod domaći spadaju filmovi koji su nastali u vreme Jugoslavije, na teritoriji drugih republika, ili filmovi koji su nastali samo u našoj republici, ili filmovi koji su nastali od kad se naša država zove Republika Srbija. Ipak, odlučio sam se za jedan od prvih filmova reditelja Srđana Karanovića. Prvi put sam ga gledao u bašti kafića „Polet“, nakon čega je sa autorom vođen razgovor o njegovim filmovima. Bilo je leto, a leti je, zna se, mukotrpno uopšte disati, a kamoli posvetiti se gledanju filmova. Istina je da Pogledaj me, nevernice traje skromnih 39 minuta, ali to trajanje ne umanjuje njegovu vrednost. Čini mi se kao da je Ves Anderson pronašao Nevernicu negde, jer nepogrešivo neguje poetiku tog filma. Dakle, iako je bilo leto, nesnosno leto, smejao sam se. Iako je bio vetar, uspeo sam da razlučim šta se govori. Kada me film oduševi, uprkos svim vremenskim nepogodama (ponekad sebi dajem za pravo da mislim da sam meteoropata), onda taj film moram da smatram jednim od omiljenih. Ovaj put je izbor bio lak, jer me termin domaći u značajnoj meri ograničava.“
Zoran Janković
foto: Mila Pejić