Nakon uloge Teofila Spasojevića u filmskom hit-diptihu Montevideo, glumac Rade Ćosić se prerdstavio i kao tumač glavne uloge i producent filma „Afterparti“ u režiji Luke Bursaća. Evo šta nam je rekao na temu omiljenih domaćih filmova…
„Često plačem na kraju filma, ne na kraju svakog, ali često da. Film je jedna ljudska priča na ovoj Zemlji, to je valjda razlog. Tako gledajući na to, često sebi kažem, bolje da plačem na kraju filma, nego na kraju svog života. Iako smatram da je Kad budem mrtav i beo najsjajniji film, sa neverovatnim rediteljskim pristupom za to vreme (crni talas, era prema kojoj gajim posebnu emociju), reditelja vizionara Žike Pavlovića, iako mislim da je Ko to tamo peva naš najbolji film, u smislu da sumira i definiše mentalitet (karakterološki) i u tom smislu bi bio kandidat za Oskara i verovatno pobednik (da je tih godina postojao Oskar za najbolji strani film), iako znam da obožavam Tito i ja i da mi je zbog sjajnog Mije Aleksića Tango argentino asocijacija na detinjstvo i dedu kog nisam upoznao, iako me Rane, recimo, rane, iako me Lepa sela lepo gore izgore, iako me ne guši Davitelj protiv davitelja (još jedan ispred svog vremena u izrazu), iako zbog Nacionalne klase jesam vozio fiću, ali nikad nisam bio Dečko koji obećava, i da ne idem sad u lirski izraz pod uticajem svih tih filmova i da ne navodim dalje, filmove poput Skupljača perja ili Doma za vešanje, jer bih mogao ovako još dugo i o svakom i da ne govorim da ima stotinu filmova kojih se setim u trenutku kad mi se postavi pitanje, omiljeni domaći, ipak, omiljeni domaći mi je definitivno Sjećaš li se Dolly Bell? Razlog je jednostavan, kao i sve velike stvari u životu koje proživim, natera me na suze. Taj film je u svakom pogledu, svakoga dana, sve više moj omiljeni domaći.“
Zoran Janković