O velikanima i zaslužnima, sve i kad njihov trag opstaje i dokazuje se kao neporecivo neizbrisiv, treba što češće i što raznovrsnije govoriti i pisati. Otud već na samom početku ovog prikaza i pohvala za ovo izdanje – za zamašnu knjigu nazvanu Velimir Bata Živojinović – Valter pre Valtera, autora Radoslava Laleta Vujadinovića i Vojislava Marjanovića.
Ova knjiga nedavno se pojavila u knjiškoj ponudi beogradskog i nacionalnog Službenog glasnika, a već u svom kratkom uvodu Radoslav Lale Vujadinović obelodanjuje da nije bila zamišljena kao biografija već kao omaž (hommage), i da je nakon smrti velikog glumca, koji ipak nije stigao da bude njen prvi čitalac, odlučeno da knjiga bude štampana gotovo bez ikakvih dodataka i izmena. Upravo u tom ključu treba tražiti i osobenost i domete ove knjige; premda počinje i do kraja prati postojeću hronologiju, u pitanju je fragmentarna struktura, koja autorima stiže kao pomoć i kao prirodan okvir da ostvare samozacrtani cilj – da osebujnu ličnost glumačkog maestra i najvoljenijeg srpskog glumca u XX ali i XXI veku osvetle u što je moguće većoj punoći i što sveobuhvatnije.
Imajući to u vidu, a ne osvrćući se previše na činjenicu da je veći deo faktografije i iz Živojinovićevog života i iz njegovog profesionalnog, glumačkog i esnafskog opusa dobro poznat njegovim poštovaocima ali i široj javnosti, lako se stiže do šireg zaključka da su autor i uspeli u toj svojoj nameri.
Iako se nominalno većim delom bavi lličnijom, intimnijom stranom priče o Velimiru Bati Živojinoviću i mada je naglasak na privatnoj dimenzioji njegovog lika, Valter pre Valtera pruža i prilično opsežan uvid u profesionalni aspekt njegove egzistencije. Pominjani pristup iziskivao je u dobroj meri anegdotalni okvir kao nužno stilsko odredište, a brzo biva očigledno da su autori ovog štiva, Vujadinović i Marjanović, i upućeni i lično nadahnuti neospornom veličinom mita o Velimira Bate Živojinovića, mita koji je, iako najčešće ne biva tako, imao duboko korenje u zbilji i onome stvarnosnom.
U tom smislu, idejna poenta ove knjige dosta se brzo očitava, ali autori uspevaju da izbegnu zamku najopštijih od opštih mesta na tom putu, te Valter pre Valtera u krajnjem ishodu biva dragocena dopuna onome dobro znanom, naravno, u domenu ozbiljno sročene popularne (i pop-kulturne) publicistike. Tako se kroz reči samog Živojinovića može saznati konkretan razlog (u pitanju je tada važeći kruti poreski sisterm) Živojinovićeve glumačke razmahanosti, odnosno, prolifičnosti, a pri kraju ovog izdanja navedene su i glumčeve refleksije na temu jugonostlgije i urušene jugoslovenske utopije.
Velimir Bata Živojinović – Valter pre Valtera pleni i kao vidno lično intonirano delo, ali i kao zanatski distancirana i umešno u delo sprovedena varijacija na pominjane biografske teme; te dve struje gotovo čitavim tokom knjige (koja se, uz izdašne foto-ilustracije, a dizajnom i tehničkim uređenjem ovog izdanja bavio se Aleksandar Pribićević) stupaju u ubedljivu rimu, čineći ovu knjigu dovoljno upečatljivim izazovom zakako za poklonike lika i dela velikog Živojinovića, tako i za zaljubljenike u jugoslovenski i srpski film iz ponajboljih im era.
Zoran Janković