Nakon svetske premijere i osvojene nagrade publike na Moskovskom festivalu, te domaće festivalske premijere na Cinema City-ju u Novom Sadu, Dnevnik mašinovođe, novi film Miloša Radovića, stiže danas, 20. jula i pred publiku na Paliću. Tim povodom smo porazgovarali sa mladim Petrom Koraćem, koji u ovom filmu igra značajnu ulogu Sime, usvojenog sina i naslednika glavnog junaka, mašinovođe Ilije (u tumačenju Lazara Ristovskog).
Kako je došlo do toga da dobiješ ulogu u Dnevniku mašinovođa?
Miloš me je video u jednoj epizodnoj ulozi u Ravnoj Gori. Mislim da sam mu po karakteru te uloge i fizičkim karakteristikama odgovarao, prvo za kasting, a kasnije i za samu ulogu. Poziv za kasting sam dobio nenadano, bilo je tri ili četri kruga, ne sećam se tačno. Kada sam upoznao Lazara, shvatio sam da se bliži kraj, zajedno smo imali probe Miloš, Lazar i ja. Bio sam opušten jer sam mislio da mi uloga leži i da Simu mogu da iznesem bez potrebe da se bavim nekom „visokom glumom“. Takvog je mišljenja bio i Miloš.
Kako su tekle pripreme za samo snimanje, šta si tokom priprema i snimanja saznao o životu mašinovođa?
Najpre sam bio iznenađen da ta profesija nosi toliko posebnosti sa sobom, a to sam saznao iz razgovora sa Milošem koji je sproveo pravo malo etnološko istraživanje o životu i navikama mašinovođa. Tokom priprema odgledao sam dokumentarce i priloge o njima i čitao tekstove u medijima. Ima puno podviga u tim pričama, hrabrosti, ali i nesreće. U nekima su mašinovođe glavni junaci i protagonisti, u drugim samo neminovnost. Nikada ranije nisam razmišljao na temu ljudi kojima je profesija da voze voz. Kada sam počeo da se udubljujem u problematiku, shvatio sam da o toj profesiji javnost i šira publika ne znaju ništa. Tu je prostor za ovaj film koji otkriva neuobičajenu svakodnevicu jedne uobičajene profesije.
Šta u tvom viđenju predstavlja suštinu ove filmske priče i koja bi bila tvoja prva asocijacija na Dnevnik mašinovođa i tvoje glumačko iskustvo u njemu?
Suština je u velikim pitanjima i problemima na koje ovaj film pokušava da da odgovor, a iz perspektive života mašinovođa. Radi se o motivima smrti, ljubavi, profesionalnog poziva koji su utkani u život ljudi koji upravljaju lokomotivama. Prvi put kada sam pogledao film pomislio sam „čoveče, kako lep film“, lep u estetskom smislu.
Kako je tekla saradnja sa Lazarom Ristovski, budući da su dobrim tokom filma likovi koje vas dvojica tumačite upućeni jedan na drugog?
Odnos sa Lazarom je u profesionalnom smislu tekao bez ikakvih problema. Meni je trebalo vremena da se uklopim u zahteve rada na filmu, a on mi je pomogao da se u tome ubrzam. Kada Lazar dođe na set, to je kao da lokomotiva dobije još jedan motor. Doživeo sam ga kao čoveka izuzetne energije i sposobnosti. Jedan od najvećih izazova bio mi je da kada imamo zajednički kadar ili scenu, ne ispadnem neprirodno i nedoraslo pored njega kao partnera. Trudio sam se da razlika među nama bude što manja kada su u pitanju očekivanja u glumačkom smislu. Takođe mislim da je svima jasno da ne bismo mogli da ostvarimo to što smo ostvarili da nije bilo čvrste podrške. Kada sam imao problema sa snimanjem nekih kadrova, Lazar i ostale kolege priskakale su mi u pomoć. Njihovi komentari i predlozi bili su mi od velike pomoći.
U kojoj meri si bio poznat sa filmskim stvaralaštvom Miloša Radovića, reditelja ovog filma?
Dva njegova dugometražna filma, Mali svet i Pad u raj, pogledao sam i pre nego što smo se upoznali, a njegove kratkometražne filmove tek posle upoznavanja.
S tim u vezi, da li si filmofil i koliko pomno pratiš savremeni srpski film?
Volim film. Moram priznati da nisam poseban poznavalac i „zaluđenik“ za filmove, ali i to da sam češće u Kinoteci nego u bioskopu. Ne volim blokbastere, iskreno, nisu čak ni vredni tog novca. Srpski film pratim sa zakašnjenjem, ali ipak pratim. Mislim da je važno da naša kinematografija raste i opstaje, treba naći najbolji model za to. Ovaj film nastao je u manjinskoj koprodukciji sa Hrvatskom, i ta veza je važna.
Na čemu trenutno radiš, nastavljaš li sa glumom i kako napreduju ti drugi, treći, četvrti… filmski koraci?
U ovom filmu ja sam naturščik, to se nije promenilo. Studiram sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, upravo sam završio treću godinu. Šta će se dogoditi sa mojom profesionalnom, ali i svakom drugom, glumačkom karijerom vreme će pokazati. Predviđati nešto tako nezahvalno je i za ljude sa mnogo više iskustva u glumačkim vodama. Za sada je plan da završim sociologiju pa ću razmisliti „kamo dalje“. Moje je samo da kažem da sam uživao u onome što sam do sada radio i da sam voljan da nastavim.
Razgovarao: Zoran Janković