Poslednjih par leta mnogo toga dobrog izrečeno je na račun filma Isceljenje, scenaristkinje Monje Jović i reditelja Ivana Jovića, a u ovom trenutku njihov zajednički dugometražni dokumentarni film, Zaveštanje, nalazi se u samoj završnici postprodukcije. Otud smo pozvali Monju Jović da nam predstavi svoj omiljeni srpski film, a ona se odlučila za…
„Uvek iznova volim da pogledam Kako su se voleli Romeo i Julija? (1966) Jovana Živanovića. Sjajna fotografija, promišljeni kadrovi, odlično vođeni glumci, dramaturški precizan i neupadljivo slojevit: jedan sasvim gospodski urađen film, bez domaćih mentalitetskih histerija.I jedno od subverzivnijih, duboko političnih domaćih ostvarenja. Elegantno upakovana kritika klasno podeljenog socijalističkog društva, njegovih antagonizama i mana. (Što elegantnije upakovana, to subverzivnija!)“
„Sama priča je naizgled opšte mesto: žena se udaje iz interesa, gladna penjanja na društvenoj lestvici i stoga odustaje od prave ljubavi. Ali stavljena u kontekst slikanja socijalističkog društva, ta banalna ljubavna priča odjednom postaje duboko subverzivna. A tu je još jedan dublji sloj: egzistencijalistički, koji sugeriše da ulazak u takvo društvo, pristanak na takvo društvo – znači nepovratan gubitak čovekovog najdubljeg identiteta.“
„Miša Janketić, iako na početku karijere, igra u tom filmu ulogu svog života. Taj tip junaka: neprilagođen, unutrašnji autsajder, društveno otuđen – u domaćem filmu nikada nije naslikan ovako, bez pomenute mentalitetske histerije. I tako imamo miran film, sa linčovskim crvenim mravima koji gamižu ispod površine našeg sveta – o tome uvek mislim kad ga gledam. Ti genijalni početni dokumentaristički kadrovi pripreme za proslavu prvog maja na ulicama Beograda: sa ulice ulazimo u intimne svetove koji imaju za cilj da pokažu kolika je laž sva ta ulična vitalnost sa početka, koliko je čitav taj društveni poredak zasnovan na obmani. Mediteranska estetika samo potcrtava tupu površnost vladajuće, iritantno isprazne kaste… Sjajno postavljeni citati iz Šekspirove drame i sa tim u vezi izvanredno izvedena scena dijaloške interpolacije – eto ta promišljenost mi nedostaje u današnjim filmovima. Rečju, Živanović je reditelj koga treba ponovo gledati. Mnogo tu može da se nauči. Toliko toga rečenog bez buke i besa, bez pretencioznih ispada i prateći školsku dramaturgiju. Topla preporuka.“
Zoran Janković