U Muzeju Jugoslovenske kinoteke je u toku ciklus filmova po izboru vrsnog filmskog poznavaoca Nebojše Pajkića, profesora na Fakultetu dramskih umetnosti i poznatog scenariste. Više o ciklusu Moj izbor i drugim Pajkićevim filmskim poduhvatima u razgovoru koji sledi.
Za početak, da se osvrnemo na Moj izbor… Koji naslovi su do sada prikazani, koji nas očekuju i po kom kriterijumu ste vršili selekciju?
Do sada su prikazani, ako se ne varam, Ljudi nedeljom (Ulmer-Siodmak) i Ljubav i metak (Monti Helman). Preostaje još osam filmova, o kojima detaljnije možete da saznate na sajtu Kinoteke. Reč kriterijum mi, zbog dijabetesa, izaziva histeriju. Od detinjstva pravim liste omiljenih filmova, do desete godine su one bile vezane za omiljene glumce. Džoel MekKri, Geri Kuper, Džon Vejn, Randolf Skot, Glen Ford, Hemfri Bogart, Džejms Kegni, Bert Lankester i Daglas Ferbanks junior su bili zaštitni junaci filmova koje sam voleo, tek posle sam prepoznao reditelje, Forda, Hoksa, Hataveja i od Psiha, Hičkoka, onda Melvila i Žaka Bekera. Nakon otkrivanja Francuza, Godara, Trifoa, Romera, Šabrola, itd, počeo sam da pravim, kao i drugi mladi kritičari, profilisanije liste. Do sada sam složio pedesetak takvih, neke se odnose na tehniku, crno-beli ili tehnikolor, neke na stilove i žanrove, neke na pojedinačne opuse, Volša ili Hjustona ili Mizogučija, na primer, neke komentarišu aktuelni repertoar, a neke se tiču trenutnog pogleda na film. Jedna od poslednjih takvih je rađena devedesetih za Sight and Sound, na njoj su na prva tri mesta bili Milijusov Konan varvarin, Grifitov Abraham Linkoln i Ziberbergov Hitler, jedan film iz Nemačke. Poslednju listu sam publikovao na klapni moje knjige Holivudski rukopis, to je top ten najromantičnijih američkih filmova. Isidora (Bjelica) me kritikuje zašto sam tu našao mesta za Pekinpoa (Bivši prijatelj Kid), ali to je film na kojem sam ja pri svakom gledanju plakao, intenzivnije nego na Imitaciji života ili Nepoznatoj ženi. Hoću da kažem da umetnost ne određuju kriterijumi nego emocije. Ovaj izbor je prevashodno emocionalan, mada je korigovan pedagoškim predumišljajem. Želeo sam da mojim studentima, a ovo mi je poslednja generacija, skrenem pažnju na neke autore i neke trendove ili filmove koji su na ovaj ili onaj način zanemareni ili naprosto zapostavljeni, ponekad u okviru epohe, ponekad u okviru opusa (Habanera, Operacija teror).
U izboru koji obuhvata deset naslova iz svetske kinematografije, našlo se mesta i za dva domaća filma. Zašto ste baš njih uvrstili u ovaj izbor?
Hm, nisu domaći nego su srbski. Studentima uvek skrećem pažnju da su ajvar i kajmak domaći, a da je umetnost nacionalna. Tragači su grandiozno američko remek-delo, a Sa verom u Boga je veliki srbski ratni film, možda spada i među deset najznačajnijih ratnih filmova u svetskoj istoriji. Godar je Švajcarac, ali je Do poslednjeg daha francuski film preloman za istoriju evropskog modernizma. Za srpski film isti značaj ima, tako dugo bunkerisani, filmski manifest Joce Jovanovića Mlad i zdrav kao ruža.
Kako danas sagledavate srpsku filmsku scenu? Koji aktuelni filmski stvaraoci i filmovi su po vašem ukusu?
Srpski film Ace Radivojevića (mislim da se reditelj preziva Spasojević) možda je najbitniji film koji je poslednjih godina napravljen u Evropi. Pored subverzivnog scenarističkog, naglašeno autorskog naboja i napona, pored ostalog i stoga što je režiran na najdiskretniji i najekonomičniji način. Spasojevićeva režija se kretala između Ričarda Flajšera i Fila Karlsona, evropocentrični režiser bi film sunovratio u bertolučijevski incident.
Nedavno ste učestvovali u nastanku filma Paluba ispod Terazija. Koje je vaše mišljenje o srpskoj garažnoj sceni? Ispričajte nam nešto i o specifičnostima lika koji tumačite… Otkud odluka da se Živojin Ivanović u filmu samo čuje, ali ne i vidi?
Da, ta ponuda me je obradovala. Svaki kontakt sa američkim filmom pa makar bio i polu-srbski, za mene je veoma uzbudljiv. Paluba ispod Terazija me asocira, ako ostavimo po strani podsticajnog Langa, na De Tota, jednog od najpreciznijih niskobudžetnih noar autora. Osećao sam se kao da igram u mom omiljenom filmu Crime Wave. Što se mog fizičkog ne-pojavljivanja u filmu tiče, to je bila rediteljeva ideja, a ja kao Elvis Presli, slušam ono što reditelj zapoveda. Iako sam izvan vizuelnog polja, mislio sam o Nikolasu Reju i Prijatelju iz Amerike. Paluba ispod Terazija, ako zaboravimo pojavljivanje Saše Radojevića, nema nikakve veze sa garažnim filmom, ako ja uopšte razumem šta ta sintagma nedri.
Ispričajte nam nešto o dokumentarnom filmu General Mihailović: Heroj i kazna za koji ste napisali scenario i koji ste režirali. Kako je došlo do realizacije ovog projekta i da li ste zadovoljni reakcijama nakon premijere filma na Drugom programu RTS-a?
Najzadovoljniji sam odjekom na Jutjubu gde su ga gledali u desetinama hiljada. Sada, na Dan mladosti, imamo bioskopsku premijeru u Uzun Mirkovoj, a po tom idemo na turneju po Srbiji, a zatim apliciramo na svetske festivale. General… je višegodišnji projekat rađen u koprodukciji 44 Blue iz El Eja i beogradskog Cinnamona; dakle, ja sam srbski scenarista i američki režiser. Na scenariju smo radili Isidora i ja sa američkim producentima, gospodom Rašom Draškovićem i Ilijom Labalom. Ukratko, to je dokumentarni film koji transparentno dokazuje lapidarijum Džona Forda – Tito je bio komunjara, a Draža good guy. To u filmu zorno dokazuju ovdašnji i anglo-američki istoričari. Ali, nas su predali komunjarama. General Mihailović je, zapravo, personifikacija srpske sudbine. Njega su prodali tada, a nas još uvek prodaju. Sve smo bliže nepoznatom grobu.
Špijunski triler Prijatelj iz Srbije najavljen je još 2010. godine, kada je i dobio finansijsku podršku Grada Beograda. Tada je obelodanjeno da ćete film režirati po scenariju koji ste napisali sa vašom suprugom Isidorom Bjelicom, baš kao i udarni deo glumačke podele (Peđa Bjelac, Lena Bogdanović i Dejan Lutkić). U kojoj je fazi realizacija ovog projekta i kakvi su izgledi da se ovaj dugoočekivani film uskoro pojavi pred domaćom publikom?
Dobio sam finansijsku podršku na Gradu, ali pošto su me Miloš Radović i onaj režiser Bulevara revolucije precrtali na republičkom fondu, bio sam prisiljen da projekat prilagodim guberu i da ga snimim kao film esej. Prvobitna je ideja bila da napravim film o tome kako tajne službe manipulišu crkvu. Pošto mi je oduzet novac, ja sam napravio film o tome kako ne može da se pravi film o tome kako tajne službe manipulišu crkvu. Onda su mi činovnici koji javno zastupaju tajne interese oduzeli sav novac. Zahvaljujući jednom prijatelju vratio sam Gradu sav uloženi novac i nisam završio u bajboku ili pod Savskim mostom kao Branko Ćopić. Sada sam u izvanrednoj situaciji, imam gotov film u džepu, kao lično vlasništvo. Potrebna mi je neznatna kinta da prođem kroz post-produkciju. Nadam se da ću uspeti da to uradim do 25. novembra. Tada punim 65 godina, idem u penziju i čekam novu američku ponudu.
MOJ IZBOR: NEBOJŠA PAJKIĆ
Muzej Jugoslovenske kinoteke, sala Dinko Tucaković, Kosovska 11.
Subotа 7. maj 2016.
17:00 Ljubav i metak (Amore piombo e furore, Italija/Španija,1978)
Uloge: Voren Outs, Fаbio Testi
Režija: Monte Helmаn
Nedeljа 8. maj 2016.
17:00 Ljudi nedeljom (Menschen аm Sonntаg, Nemačka, 1929)
Uloge: Ervin Spletštoser, Ani Šrejer
Režija: Robert Siodmаk, Edgаr G. Ulmer
Utorаk 24. maj 2016.
17:00 Nežno srce i krunice (Kind Heаrts аnd Coronets, VB 1949)
Uloge: Denis Prаjs Vаleri Hobson
Režija: Robert Hаmer
19:00 Mlad i zdrav kao ruža (Jugoslavija,1971)
Uloge: Drаgаn Nikolić, Mаrijа Bаksа
Režija: Jovаn Jovаnović
21:00 Topli plen (Lа curee, Francuska/Italija, 1966)
Uloge: Džejn Fondа, Piter Mekeneri
Režija: Rožer Vаdim
Subotа 28. maj 2016
17:00 Operacija teror (Experiment in Terror, SAD, 1962)
Uloge: Li Remik, Glen Ford
Režija: Blejk Edvаrds
Nedeljа 29. maj 2016.
17:00 Princeza Jang Kvi Fi (Yokishi, Japan, 1955)
Uloge: Mаčiko Kio, Mаsаjuki Mori
Režija: Kenji Micoguči
Utorаk 31. maj 2016.
17:00 Sa verom u Boga (Jugoslavija, 1932)
Uloge: Ljubišа Jungović – Kosmаjаc, Desа Jаnojlić
Režija: Mihаjlo Al. Popović
19:00 Habanera (La Habanera Nemačka, 1937)
Uloge: Zаrа Leаnder, Julijа Serdа
Režija: Dаglаs Sirk
21:00 Ninočka (Ninotchkа, SAD, 1939)
Uloge: Gretа Gаrbo, Melvin Dаglаs
Režija: Ernst Lubič
Razgovarao: Đorđe Bajić