Nada Šargin već godinama uspešno glumi u pozorištu, na filmu i na televiziji. U intervjuu koji sledi, glumica će se podrobno osvrnuti na ulogu tragične kafanske pevačice Mace koju je ostvarila u filmu Otadžbina, saradnji sa rediteljem Olegom Novkovićem i scenaristkinjom Milenom Marković, ali i učešću u aktuelnoj seriji Vere i zavere.
Ima li u srpskom filmu dovoljno velikih i važnih ženskih uloga?
Pisci i scenaristi su uglavnom muškarci i, pretpostavljam, uglavnom obrađuju neke svoje teme i posmatraju stvari iz svoje perspektive, pa je to verovatno razlog zbog koga u srpskom filmu nema više nosećih ženskih uloga. Naravno da sam priželjkivala da mi se desi nešto kao Petrijin venac, i naravno da bih volela da u našem filmu ima više krupnih ženskih uloga. Srećom, poslednjih nekoliko godina oseća se neka promena. Bilo je i lepih, zahtevnih, zanimljivih i većih ženskih uloga. Eto, bilo ih je u filmovima Maje Miloš i Mine Đukić, kad se sve gleda iz vizure glavne junakinje, ali i kod nekih muških reditelja i to baš u poslednjih godinu-dve. Kod Olega Novkovića i Milene Marković uvek ima bar jedna ili više zahtevnih uloga za glumice. Zapravo, kod njih su sve uloge zahtevne. Milena tako piše, ima „puno mesa“ što se kaže.
Da li je Maca u Otadžbini pisana namenski za vas? Ako nije, kako je došlo do toga da baš vama pripadne ova uloga?
Mislim da nije. Koliko se sećam, u planu je bio kasting na kome je trebalo da odaberu ko će da je glumi Macu. Onda je Oleg odlučio da ja to igram, ali sam ostala u drugom stanju pa se opet govorilo o kastingu. Sticajem okolnosti, snimanje se stalno pomeralo i uloga je na kraju ipak pripala meni. Oleg mi je nekoliko puta rekao da veruje da ću dati sve od sebe, da voli što sam vojnik na snimanju, što imam dobre odnose sa svima na setu. Iz vremena našeg zajedničkog rada na filmu Sutra ujutru zna da temeljno istražujem lik i ulazim u njega bez zadrške, da mi nije problem da se „poništim“ ili snimam eksplicitne scene. Uvek se u potpunosti predam ulozi.
U Otadžbini glumite lik koji je, siguran sam, dijametralno različit od vas privatno. Da li vam je to otežalo ili olakšalo vaš glumački zadatak?
Da, različite smo… Veoma različite! Činilo mi se da ja nemam neki glas za kafanu, a i za telo nisam bila sigurna… Onda sam malo istraživala i uvidela da nisu sve kafanske pevačice slične, da ih ima fizički najrazličitijih. Kada mi je jedan čovek iz tih voda rekao da pevam bolje od dosta njih, shvatila sam da mogu da iznesem tu ulogu. Pre svega sam se usredsredila na pevanje i dosta vežbala. Primetila sam da mnoge kafanske pevačice imitiraju stil pevanja Cece Ražnatović, kao i da kopiraju njenu frizuru, šminku… Zato sam je i ja malo imitirala. Nije mi bilo teško da razumem Macu, ali nije mi bilo lako da je igram, mada sam se, moram da priznam, ponekada veoma zabavljala na snimanju. Jeste ona različita od mene, ali sam na kraju uspela da je „otključam“ i shvatim u potpunosti.
Odakle ste još crpeli inspiraciju dok ste radili na stvaranju lika? Da li vam je učešće u seriji Folk, imajući u vidu sličan milje, pomogao prilikom pripreme za ulogu folk pevačice? Znam da u Folku tumačite lik koji nije iz tog sveta, ali je ta tematika u seriji dominantna.
Nije mi lik iz Folka ni pao na pamet, a ni serija jer ona obrađuje više estradu, a Maca je konstantno na periferiji. Možda je ona i otišla na neko to estradno takmičenje, ali sigurno je već posle dvadeset minuta nekog pljunula… Njena tragedija je velika i potreba za iskupljenjem ne ide sa estradom, ali ide sa kafanom… Inspiracija bila mi je tragedija jedne majke, ali i žensko zlo. Zloba, pakost i nezadovoljstvo provučeni kroz jednu jaku, karakternu i tragičnu ženu. Za ulogu Mace inspirisalo i ljudsko osećanje da si sam i kažnjen i da svi treba da ti plate za to.
Sa rediteljsko-scenarstičkim tandemom Novković-Marković prvi put ste sarađivali pre deset godina. Da li možete da uporedite iskustva koja ste imali na snimanju filmova Sutra ujutru i Otadžbina?
Na oba filma smo lepo i požrtvovano radili i voleli se. Kod njih na setu uvek ima puno ljubavi. U Sutra ujutru sam igrala sam ženu koja voli, a u Otadžbini ženu koja mrzi. Drugačije su to uloge, neosporno, ali je iskustvo na snimanju isto – izuzetno pozitivno i meni dragoceno. Nakon što me je gledao u jednoj predstavi, Oleg mi je dao prvi veći zadatak na filmu. Sada mi je, u Otadžbini, poverio ulogu za koju mi je već dosta ljudi reklo da je možda i moja najjača uloga na filmu u dosadašnjoj karijeri. Na tome sam mu veoma zahvalna. Njemu, a i Mileni.
Pripremate li nešto novo?
Počinjemo probe Čehovljevog Ivanova u Narodnom pozorištu, to je nešto što me trenutno veoma okupira i raduje. Takođe, u seriji Vere i zavere glumim lik Ljiljane, nesigurne i anksiozne osobe koja ulazi u život glavnog lika Sergeja koga glumi Goran Bogdan. Divno smo radili na toj seriji, naravno i nažalost uz neke produkcijske probleme što je, izgleda, neizostavno u današnjem trenutku. Ljiljana se pojavljuje u sedmoj epizodi koja će biti emitovana ove nedelje. Ta uloga nije bila laka jer je u manje prostora trebalo odigrati i opravdati jednu specifičnu žensku prirodu i jednu sudbinu, ali ekipa je bila izuzetno profesionalna i veoma požrtvovana tako da smo, udruženim snagama, mislim, uradili kvalitetan posao.
Razgovarao: Đorđe Bajić