Hristina Popović ne miruje! Vredna glumica ide iz jednog projekta u drugi, a za čitaoce sajta Filmskog centra Srbije otkriva zanimljive detalje o svojoj karijeri i razlozima zbog kojih se opredelila za glumu. Od Lile u Dezerteru Živojina Pavlovića, preko Biserke u Paradi Srđana Dragojevića, pa do Snežane u Jeseni samuraja Danila Bećkovića čije je snimanje u toku, Hristina Popović je odigrala čitav niz nezaboravnih i raznovrsnih uloga.
Razgovarao: Đorđe Bajić
Glumite od svoje sedme godine, prvo u pozorištu (predstava Čekajući Godoa), a zatim i na filmu (Noć u kući moje majke, Dezerter). Kada ste shvatili da će gluma postati vaš životni izbor?
Jedno vreme sam se ozbiljno dvoumila, ali je na kraju prevagnula ljubav prema pozorištu i filmu. Odluka da se bavim glumom bila je gotovo instinktivna, pogodila me je poput amorove strele. Gluma je za mene više od profesije, više od izbora, ona je moj poziv, sastavni deo moje ličnosti, mog bitisanja. Biti glumica nije lako, posebno glumica u Srbiji, ali, na svoju veliku sreću, nisam se pokajala zbog izbora koji sam napravila i istinski uživam u svom pozivu. Velika je privilegija kada se baviš onim što zaista voliš. Na taj način zaboravljaš na teškoće i duhovno rasteš.
Da li je Biserka u Paradi Srđana Dragojevića prelomna uloga u vašoj karijeri? Čini mi se da su vam nakon ovog filma otvorila mnoga vrata…
Imala sam veliku sreću da, u vreme kada sam tek počela da se afirmišem, dobijem gotovo istovremeno ponude za čak četiri filma. Prvo je snimljen Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem, onda Beli lavovi, pa Krugovi i Parada. Snimala sam bukvalno jedan film za drugim. Bile su to četiri potpuno različite uloge i to mi je pomoglo da me ne stave u neki kalup. Da sam u tom početnom periodu svoje karijere snimila samo Paradu, verovatno bi mi nudili samo uloge u komedijama. Ovako sam to izbegla i drago mi je što je tako ispalo. Biserka mi je posebno draga, izuzetno sam uživala u procesu stvaranja te uloge zato što je Srđan Dragojević reditelj koji glumcu daje veliku slobodu u kreiranju lika. Kada ti je data takva sloboda onda se uloga radi iz celog bića i to publika prepozna.
Gledaoci su vas zavoleli kao vrsnu komičarku, ali ste ostvarili i zapažene uloge u dramama kao što su Krugovi, Pored mene ili Nebo iznad nas. Koji vas žanr najviše privlači i kako birate uloge koje ćete prihvatiti?
Najzanimljivije mi je kada dobijem priliku da glumim nešto u čemu se do sada nisam oprobala. Ne volim da, kako se to u glumačkom žargonu kaže, „izvlačim ulogu iz fioke“, glumim nešto što sam već ranije glumila. Volim da se oprobam u što različitijim žanrovima i ulogama. To mi je izazov i to mi drži pažnju. Stalno učim. Učim i od najmanje uloge. Učim čak i na projektima koji na kraju nisu ispali baš kvalitetni. Na svakom snimanju se uvek nešto novo nauči, nešto što će mi pomoći u mom glumačkom rastu.
Glumite u nekoliko domaćih i regionalnih filmova koje smo nedavno imali prilike da vidimo (Dobra žena) ili koji su u postprodukciji (Dnevnik mašinovođe, Ministarstvo ljubavi). Da li možete da nam otkrijete nešto više o tim ulogama?
U Dobroj ženi glumim borca za ljudska prava, kćerku glavne junakinje Milene koju igra Mirjana Karanović. Moj lik je izopšten od ostatka familije zato što voli istinu, a njen otac je čovek koji se istine plaši. To je priča o našem podneblju koja gura istinu pod tepih i time stvara plodno tlo za nefunkcionalne porodice. U Dnevniku Mašinovođe igram epizodnu ulogu, nagativku, što je za mene bio poseban izazov pošto uglavnom tumačim pozitivne likove. Ministarstvo ljubavi Pava Marinkovića je hrvatska komedija o zabranjenim ljubavima udovica domovinskog rata, svojevrsni road movie. U tom filmu glumim ženu koja pokušava da sakrije da je u emotivnoj vezi sa drugom ženom kako bi i dalje dobijala penziju svog pokojnog muža. Bilo je to zanimljivo iskustvo i očekujem da će naš trud rezultirati jednim odličnim filmom.
Mali Budo je 2014. godine bio najgledaniji film u srpskim bioskopima. Sada ponovo, u filmu Jesen samuraja, sarađujete na rediteljem Danilom Bećkovićem. Kako odmiče snimanje i šta možemo da očekujemo od ovog novog filma? Koje su sličnosti i razlike u odnosu na Malog Buda?
Jesen samuraja radi slična ekipa, ali ovo je jedan ozbiljniji i zreliji film, prva srpska borilačka komedija, mnogo od njega očekujem. Snimili smo do sada pola filma, u idealnim uslovima za rad, u Bečaju, izmešteni iz svakodnevnice. Zaboravila sam na svoje kućne obaveze i u potpunosti se fokusirala na ulogu Snežane, samohrane majke u koju se zaljubljuje profesionalni karatista Vladica. Moj partner Petar Strugar se, po uzoru na najambicioznije holivudske glumce, pripremao godinu dana za ulogu Vladice i doživeo neverovatnu fizičku transformaciju. Čast je raditi sa posvećenicima kao što su Strugar, reditelj Danilo Bećković, Nikola Kojo, scnenarista Dimitrije Vojnov… Uživala sam u radu sa njima i činjenici da mi je pripala zahtevna uloga. Na početku nisam bila sigurna da li sam pogodila lik, da li glumim kako treba, sve dok mi Danilo Bećković nije rekao: „Hristina, igraš jednu normalnu ženu, možda ti je zato toliko teško.“ Snežana je drugačija u odnosu na moje prethodne uloge zato što do sada nisam bila u prilici da igram jednu običnu ženu, ženu sa obe noge na zemlji. Možda to deluje kao jednostavan glumački zadatak, ali meni je bilo pakleno sve dok nisam shvatila kako treba da priđem liku.
O planovima Hristine Popović, pozorišnoj predstavi Mrešćenje šarana i horor komediji Poslednji Srbin u Hrvatskoj, možete saznati ovde.