Zna se… Leto je u Srbiji vreme filmskih festivala. Tokom juna i jula održavaju se Cinema City, Sofest i Filmski festival u Paliću, a od pre tri godine u ponudi se našao i Bašta fest. Ovaj mladi festival se odigrava u Bajinoj Bašti i okolini, a pored atraktivnih lokacija pažnju privlači i sadržajem koji nudi. Naime, Bašta fest je fokusiran na kratki igrani film, sa posebnim akcentom na filmove mladih autora iz Srbije i regiona.
Svi oni koji su u periodu od 30. juna do 03. jula 2016. godine prisustvovali trećem izdanju Bašta festa, sa lakoćom su mogli uočiti da je mladost pogonsko gorivo ove filmske manifestacije. Festival su 2014. godine osnovali glumci Jovan Jelisavčić i Maja Šuša, koji su na sebe preuzeli zaduženja glavnog i izvršnog direktora i umetničke direktorke. Jelisavčić i Šuša su prepoznali potencijal koji poseduje Bajina Bašta i okolina. Bašta fest donosi efektan spoj očaravajuće prirode (reka Drina, planina Tara, jezera Perućac i Zaovine) i filmskih projekcija/muzičkih dešavanja na otvorenom. Selektori Ognjen Glavonić i Luka Bursać ove godine su odabrali 24 kratka filma iz 14 zemalja. Ponuđeni odabir je za svaku hvalu, imajući u vidu da slabih i/ili nezanimljivih naslova gotovo da nije bilo. Takmičarski program je prikazivan tokom tri festivalske večeri, a ja ću se u tekstovima koji slede (pored ovog, biće ih još dva) prevashodno pozabaviti filmovima srpskih i regionalnih autora.
Festival je otvorio diplomski film Nikole Zdravkovića Svetski rekorderi u trajanju od 28 minuta. U ovom ostvarenju snimljenom u Kruševcu, rediteljevom rodnom gradu, glavni lik je mladić Ilija (glumi ga Filip Hajduković) koji, uz pomoć mlađeg brata Strahinje (Đorđe Marković), želi da postigne Ginisov rekord u vožnji bicikla unazad. Kako film odmiče, trzavice između Ilije i njegovog oca Dušana (Aleksandar Đurica) postaju sve intenzivnije… Nezadovoljstvo zbog nerazumevanja okoline dovodi do vrenja koje će, paradoksalno, pomoći da se odnos oca i sina jednom za svagada raščisti. Reditelj i scenaristi Boris Grgurović i Tisa Milić uspevaju da sve narativne elemente uklope u filmsku priču oslobođenu patetike i jeftinih dramaturških efekata. Zdravković je do sada poznat po kratkom filmu Noćas mi srce pati (u kome je, takođe, važnu ulogu tumačio Đurica). Svetski rekorderi donose često korišćenu i dobro poznatu postavku (turbulentni odnos oca i sina u oblandi socijalnog komentara, slično kao i u, na primer, nedavno prikazanom Putu za Kujumbu Miroslava Savića), ali kompetentna realizacija i simpatični/životni likovi doprinose da se film izdvoji i zasuži preporuku.
Svitanje Tina Ščavničar je srpsko-slovenačka koprodukcija u kojoj glavnu ulogu tumači Anja Drnovšek. U ovom lirsko intoniranom filmu od 28 minuta, junakinja pokušava da se izbori sa svojom sivom egzistencijom i pokuša da raščisti odnose sa problematičnim dečkom (Jurij Drevenšek). Akcenat u Svitanju je stavljen na fotografiju (Sašo Štih) i atmosferu. U filmu se, na kratko, pojavljuje i srpski glumac Miloš Đurović koga će gledaoci Koljevićevog fima/serije Branio sam Mladu Bosnu prepoznati po ulozi Gavrila Principa. Šteta što Đurović u Svitanju nema veću minutažu, postojao je potencijal za razvijanje njegovog lika, ali rediteljka/scenaristkinja planski ostavlja „krnjim“ određene narativne linije. Nezaokruženost filma je namerna, pošto Svitanje predstavlja jedan isečak iz života mlade žene suočene sa ljubavnim problemima i egzistencijalnom teskobom. Zanimljivo je da se između Svetskih rekordera i Svitanja mogu pronaći brojne dodirne tačke – pored socijalnog komentara i nezadovoljstva životom glavnih junaka, tu je i ljubav prema biciklima. Uticaj Neposlušnih Mine Đukić (inače, članice žirija ovogodišnjeg Bašta festa)? Možda.
Poslednji domaći film prve večeri bio je Herostat (23 minuta) u režiji Marine Uzelac. I dok su se između Svetskih rekordera i Svitanja mogle pronaći sličnosti u temi i pristupu, Herostat je doneo jedan sasvim drugačiji senzibilitet koji vuče ka eksperimentalnom filmu. Scenario filma je zasnovan na priči Žan-Pola Sartra iz zbirke Mučnina, reči, zid o čoveku koji kupuje revolver sa namerom da ubije petoro nasumice odabranih ljudi. Već sam naslov filma upućuje na ono što nas očekuje – Herostat je čoveku koji je slavu stekao tako što je spalio hram u Efesu, jedno od sedam svetskih čuda. Zbog toga se njegovo ime danas koristi kao arhetip „crnog heroja”, sinonim za nekoga ko želi da se proslavi čineći zlodela. Film Marine Uzelac je hermetičan, ali vizuelno vema uzbudljiv – postignuće direktora fotografije Bogdana Babovića je za svaku pohvalu. Uz to, film poseduje veoma zanimljivu glumačku podelu. Glavnog junaka tumači pančevački pesnik, profesor i povremeni glumac Dejan Čančarević (širem auditorijumu verovatno najpoznatiji po glavnoj ulozi u segmentu Od pepela u omnibusu Oktobar). Čančarević je ostvario upečatljivu ulogu, a u jednoj sceni mu je podršku pružila i čuvena srpska glumica Mirjana Karanović kojoj je u Herostatu pripala uloga prostitutke Silvane. Mirjana Karanović je hrabro prigrlila malu ali zahtevnu rolu, te svoj deo posla obavila sa zadivljujućom posvećenošću. Herostat je film čija će hermetičnost odbiti neke gledaoce, ali oni „alternativnijeg ukusa“ će znati da cene njegovu mračnu privlačnost.
Đorđe Bajić