Sredinom avgusta je okončano snimanje američkog filma Tau u Srbiji, ovih dana teče rad na rimejku Papijona, uskoro stiže ekipa serije Kripton, dok u oktobru na RTS-u kreće nova serija Ubice moga oca… Podosta razloga za razgovor sa Anđelkom Vlaisavljević, direktorom i vlasnicom kuće Work in Progress koja je učestvovala i učestvuje u nastanku svih pomenutih ostvarenja.
Nedavno je završeno snimanje američkog filma Tau, o čemu je tu reč i otkud produkcija tog SF filma baš u Beogradu i Srbiji?
Film Tau je završen sredinom avgusta, a sada radimo na dva projekta, pilot za televizijsku seriju Kripton za Warner Bros i rimejk filma Leptir (Papillon) za Red Granite. Do projekata se dolazi na razne načine. Najčešće je to preporuka ljudi koji su radili sa nama ili preko našeg agenta u Los Anđelesu.
Kako Vam izgleda poslovni okvir za posao kojim se bavite u Srbiji, posebno sada, kada je zaživeo sistem poreskih olakšica za inostrane producente?
Poreske olakšice su profunkcionisale u aprilu ove godine i ne mogu vam prepričati kolika je razlika u interesovanju stranih producenata za snimanje kod nas. Kroz WIP će ove godine ući u Srbiju duplo više investicija (12 miliona evra) nego prošle godine i to je direktna posledica uvedenih stimulacija. Za njih smo se borili od 2008. i ja sam beskrajno zahvalna vladi gospodina Aleksandra Vučića koja je imala sluha da shvati da su ovo dobri investicioni projekti, s jedne strane, i dobra reklama za zemlju, sa druge.
A kako izgleda jedan Vaš uobičajen radni dan kada je u toku snimanje filma u Srbiji?
Moji dani su slični i za vreme priprema i za vreme snimanja – dugi su. Fakultet dramskih umetnosti bi trebalo da uvede, kao deo prijemnog, da uži krug potencijalnih studenata provede par dana na snimanju. Strašno je da kada završe studije, shvate da to nije za njih. Na Papijonu smo rešili da pružimo šansu ljudima koji su ili studenti ili su tek diplomirali. Neki su posle deset časova provedenih na poslu zaključili da to nije za njih, a neki su odustajali posle par dana. Malo ih je ostalo da radi, a snimanje još nije ni počelo. Ovo nije lak posao i pored njega ostane malo vremena za život. Mladi su pametniji od nas starijih, njih ne zadovoljava samo rad. Što se tiče snimanja, ono se ne razlikuje od snimanja u bilo kojoj zemlji gde je ova industrija razvijenija. Mi smo dostigli njihove standarde, možda ne filmova sa budžetima od 100-200 miliona dolara, ali bez kompleksa možemo da radimo filmove do 50 miliona.
Šta to Beograd i Srbija ponajpre mogu i imaju da ponude stranim produkcijama?
Nažalost, kada su lokacije po gradovima u pitanju, tu zaostajemo za zemljama u okruženju (Mađarska, Hrvatska, Češka). Imamo prekrasnu prirodu, ali infrastruktura na mnogim divnim lokacijama ne postoji. Vi za stranu ekipu morate da imate hotele od najmanje četiri zvezdice, blizinu aerodroma, puteve… To nas upućuje na Zlatibor, Kopaonik, Taru, a toliko je drugih lepih predela. Strane produkcije u Srbiji prvenstveno privlače stimulacije i relativno jeftinija radna snaga od one u susednim zemljama.
Radite i na produkciji Ubica moga oca, kriminalističke serije za RTS, te kako izgleda rad na tako jednom projektu i da li je Vaš angažman možda najava većeg angažmana i na polju srpske filmske i televizijske produkcije?
Za domaću televiziju sam poslednji put radila 1994. godine. To su bila ona prva Otvorena vrata. Mislim da smo sa tom serijom tada podigli standard. U Ubice… sam ušla iz dva razloga, da probamo da ponovo malo pomerimo standarde produkcije i da pomognem drugu Gagi Antonijeviću koji je želeo da radi krimi seriju, posto taj žanr kod nas nije čest. Zbog već pomenutih projekata ne mogu na dnevnoj bazi da se bavim ovim, ali je ekipa sjajna i ja im nisam ni potrebna. WIP ovo radi pro bono, a i ostali autori imaju male honorare, jer nam je bitno da što više ostane za sve ispred kamere. Nadam se da će se trud isplatiti. Moram da napomenem da je podrška RTS-a fantastična. Što se tiče nekih budućih domaćih projekata, mislim da je bolje da se to prepusti mlađim generacijama. Meni je polako vreme za penziju.
Šta je sledeće, na čemu to još radi i šta to još sprema vaša kuća Work in Progress?
Kod nas nema mnogo planiranja unapred. U poslednjih pet-šest godina sam napravila preko 400 budžeta. Ne realizuje se ni svaki deseti. Pošto je sada u svetu teško finansijski ili glumački sklopiti film, nikada se ne zna ko će se javiti da kreće u snimanje. Ako se Warneru dopadne pilot, to bi verovatno značilo da bi pet godina proveli radeći seriju u Srbiji. To bi bila sigurnost ne samo za WIP, već i za veliki broj filmskih radnika da ne strepe od filma do filma.
Razgovarao: Zoran Janković