Dušanka Stojanović Glid je pre svega poznata po svojim ulogama u pozorištu, ali je glumila i u više zapaženih filmova i televizijskih produkcija, uključujući voljeni segment „Kroz prašume Južne Amerike“ omnibusa „Prokleta je Amerika“ i kultnu seriju „Otvorena vrata“. Glumica je nedavno zavšila snimanje filma Aleksandra Radivojevića „Budimo u kontaktu“, o čemu smo već pisali, a što nam je i poslužilo kao direktan povod da je pitamo o njenom filmskom ukusu.
„Autorski film je kod nas incident… ali postoju“, objasnila nam je naša sagovornica na samom početku razgovora. „Zato je Aleksandar Radivojević moj izbor, a i ja njegov. On je jednu od četiri uloge u svom filmu dodelio baš meni, što mi potvrđuje uverenje da bih u nekoj drugoj umetničkoj sredini imala i bogatu filmsku karijeru, ne samo pozorišnu. U našoj sredini nisam se uklapala ni u žanrove, ni u teme, ni u ukuse stvaralaca. Dobar film proizilazi iz hrabrog srca, a to ne mogu svi.“
„Što se mojih omiljenih srpskih filmova tiče, izdvojila bih celokupne opuse gospode Živojina Pavlovića i Slobodana Šijana, bez obrazloženja pošto je ono kada su u pitanju ova dva velikana suvišno. Pričamo o filmskoj percepciji, snazi, znanju talentu i stilu koji parira svetskoj kinematografiji. Njih dvojica su postavili temelje poznavanja svoje profesije. Nažalost, mnogi naši autori imaju nesto lokalno, šturo, nasilno obavezujuće i nadasve nespontano kao krajnju emociju na gledaoca. A to dobar film isključuje. Goran Marković i Srđan Karanović imali su onu neponovljivu svežinu iz 1980-tih: serija Grlom u jagode i filmovi Nacionalna klasa i Specijalno vaspitanje naši su klasici, a i ova dva reditelja poseduju suštinsko stvaralačko dostojanstvo.“
„Ima i mlađih autora koji su sjajni. Nikola Ljuca filmom Vlažnost, na primer, otvara novi prostor intime stida, stvarajući triler atmosfere u samom protagonisti/antagonisti i auditorijumu. Maja Miloš je naša pionirka brutalnog otvaranja teme bez kompromisa, setimo se njenog Klipa. Ana Maria Rossi je dobila priliku da napravi mejnstrim film koji postiže uspeh trenutno – uprkos tome što još nisam gledala Ajvar, čini mi se da je veoma dobro postavila temu socijalno emotivne drame iz ugla savremene žene. Vuk Ršumović filmom Ničije dete drži tenziju izmedju evolucije i revolucije, na filmski način, koristeći temu rata kao posledicu. Film Isceljenje Ivana Jovića spada u umetničke incidente koje sam pominjala. Nadu ulivaju i Svetislav Dragomirović filmom Horizonti i Mina Đukić filmom Neposlušni, oni izlaze iz okvira zakucanih predvidivih tema. Samo se nadam da će svi oni dobiti drugu, treću priliku da održe kontinuitet.“
razgovarao: Đorđe Bajić
naslovna fotografija: Hana Selimović